27. Avgust 2010.
Prijateljica sa Facebook-a mi je poslala imejl sa sledećim redovima. Uradio sam sa ostalim prijateljicama malo istraživanje i sastavio celu listu. Slobodno dodajte još.
Mi volimo muškarce jer ne mogu da glume orgazam, čak i kad bi hteli.
Jer pišu poeziju, pesme i knjige u našu čast.
Jer nas nikad ne razumeju, ali nikad nikad ne odustaju.
Jer mogu da vide lepotu u ženama kada su žene već odavno prestale da vide ikakvu lepotu u sebi.
Jer nastaju od malih dečaka.
Jer su fantastični ljubavnici i nikad ne staju dokle god nismo zadovoljni.
Jer uzdižu sport na nivo religije.
Jer se nikad ne boje mraka.
Jer ne brinu kako izgledaju ili da li stare.
Jer ostaju uporni u pravljenju i popravci stvari van svojih mogućnosti, sa naivnom samo-uverenošću tinejdžera koji sve zna.
Jer nikad ne nose ili ne sanjaju o nošenju visokih peta.
Jer su uvek spremni za seks.
Jer su kao nar: puno nejestivih delova, ali sočno seme im je neverovatno ukusno i sočno i obično prevazilazi vaša očekivanja.
Jer se plaše da ćelavosti.
Jer uvek znaš šta misle i uvek misle ono što kažu.
Jer vole mašine, alate i implemente sa istom strašću kojom žene vole nakit.
Jer će uraditi sve moguće da sakriju, neuspešno, da su krhki i puni ljudskosti.
Jer ili pričaju previše ili baš ni malo.
Jer uvek pojedu sve što imaju na tanjiru.
Jer se ne boje miševa i insekata.
Jer ih rečita četvorogodišnja devojčica može ućutkati, a lepa 25-ogodišnjakinja ih može pretvoriti u idiote koji balave.
Jer žele da budu ili svaštožderi ili askete, ili ratnici ili ljubavnici, ili umetnici ili generali, ali ništa između.
Jer za njih ne postoji tako nešto kao previše adrenalina.
Jer pored svega rečenog i učinjenog, ne mogu da žive bez nas, bez obzira koliko se trudili.
Jer su zaista jednostavni baš kao što tvrde da jesu.
Jer vole krajnosti i kada odu u krajnost, mi smo tu da ih prihvatimo.
Jer su pokazuju svoju nežnu stranu kada plaču, i zbog toga što to retko rade.
Jer koliko su skromni u razgovoru, toliko nadoknade u akciji.
Jer su odlični saputnici za vožnju kroz opasne krajeve ili kada hodate kroz mračne uličice.
Jer oni zaista vole svoje mame, i podsećaju nas na naše očeve.
Jer ne lažu za svoje godine, svoju težinu, ili za broj odeće.
Jer imaju neverovatnu sposobnost da pogledaju duboko u naše oči i povežu se s našim srcem, čak i kada mi to ne želimo.
Jer kada kažemo “volim te” traže objašnjenje.
