“Priče su oprema za život” – Kenet Burk
A sada ću da ispričam priču u kojoj sam ja heroj. Dozvolite da to učinim. Moje druge knjige su isprepletene pričama u kojima sam ponekad patetičan, često luzer, kukavica, ovisnik, bankrotiran, neuspešan i tako dalje, tako da bi trebalo biti u redu da ispričam jednu u kojoj sam neuobičajeno jak.
Neposredno posle 11. septembra (u daljem tekstu 11/9-ti), ako se sećate, to je bilo ekonomski užasno vreme za mnoge ljude. Avioni nisu leteli, i biznis je bio u potpunom zastoju. A posebno je bilo problematično za ljude koji drže seminare, jer mi putujemo na okupljanja i grupne odmore, a većina tih događaja su bili otkazani. I još pride, to je bilo vreme u kojem nikako nisam mogao sebi dozvoliti manjak novca. Tako da sam iskoristio svoj stari pouzdani alat za razmišljanje: Šta je dobro u svemu ovome?
To je zaista fantastičan alat, a skoro niko koga poznajem i ne pomisli da ga upotrebi. Čak ni kada ih naučim da ga koriste. Čak ga ni ja ne koristim koliko bih mogao. On je odličan menjač priče. Obično ga koristim tokom krize kada znam da moram da se izdignem iznad okolnosti. Evo kako alat za razmišljanje funkcioniše. Nakon što se šok da je nešto pošlo potpuno loše malo stiša, jednostavno se zapitaš: Šta je dobro u svemu ovome? Onda se pitaš: Koji je dar koji sam dobio u svemu ovome?
Tako da sam počeo da pitam sebe to pitanje u vezi seminara koji su bili otkazani širom Amerike. Uskoro, počeo sam da zovem razne vrste organizacija koje su morale da otkažu seminare, predavanja i radionice o prodaji. U suštini govorio sam: Znam da trenutno niste u mogućnosti da održite nacionalno okupljanje vaših prodavaca, kao što ste hteli. I takođe znam da posle uticaja 11/9-og raspoloženje vaših ljudi nije na visokom nivou. Tako da je upravo sada vreme kada bi im najviše koristila injekcija pozitivnosti. Ja želim da budem vaše rešenje. Želim da vama i vašim ljudima dovedem seminar pred noge tako što ću vam napraviti specijalne cd-e koje će moći da slušaju u kolima dok voze unaokolo. Praveći uzbudljivi elektronski motivator i program podučavanja u kojem će dobiti trening i redovne motivacione poruke od mene, a takođe ću ih i sve povezati na uzbudljivu petnaestominutnu telefonsku konferenciju, i poslaću odlične nove knjige svima u vašoj organizaciji da im podignem raspoloženje i uzbuđenje! Kompanije su bile fascinirane mojom ponudom i na kraju sam imao više posla nego ikad ranije. Koristio sam poslovnu propast posle 11/9-og kao što zmaj koristi vetar.
E sad dolazimo do čudnog dela. Usred svih novih ugovora koje sam zaključivao pridružio sam se grupi internacionalnih javnih govornika prilikom ručka, da popričamo i razmenimo anegdote o govorničkom poslu. Svi su se žalili kako je 11/9-ti naškodio njihovom poslu. Eto ironije i komike, pa to su isti javni govornici koji, kada im se pruži prilika da govore, će biti moćni i prefinjeni vičući svojoj publici o mudrosti uzdizanja iznad okolnosti. Oni baziraju čitave motivacione govore na preokretanju kamena spoticanja u prednost. Ipak, kada su i sami doživeli 11/9-ti – zaledili su se, zakočili se, i onda godinama kasnije kukali i jaukali. Ne shvatajući koliko su patetični. Nisu shvatali jer su im njihove priče izgledale istinito. Priče su im trebale da bi objasnili svoje loše rezultate. Priče su zaista oprema za život, i za objašnjavanje života u kojem su spoljašnji događaji izgledali preplavljujuće.
Nedavno sam počeo da treniram klijenta, koji je takođe motivacioni govornik, pisac i voditelj seminara sa priličnim ugledom. Zvaću ga Mek, zbog anonimnosti. Kada sam prvo počeo da se sastajem s Mekom, da ga podučim širenju njegovog biznisa, on mi je ispričao priču o njegovom prihodu u poslednjih par godina. Spomenuo je činjenicu da ga je 11/9-ti finansijski oštetio, uostalom kao i sve u tom poslu.
Mene nije oštetio. – rekao sam. A ja sam u tom poslu, baš kao i ti. Ustvari 11/9-ti mi je mnogo pomogao.
Ne znam o čemu pričaš. Meni je 11/9-ti izbio vazduh iz pluća. – rekao je Mek. Imao sam veoma lošu godinu zbog njega, ustvari čak dve loše godine.
Pa to je, pretpostavljam, tvoja priča. Ali nije istina. – rekao sam.
Nije istina? Ma daj, pitaj bilo koga iz govorničke industrije.
To je i njihova priča, znam. – rekao sam.
Hoćeš da kažeš da 11/9-ti nije naškodio mom biznisu?
Upravo to govorim.
E pa 11/9-ti se desio i moj biznis je otišao u očin. I šta je onda drugo moglo biti uzrok tome?
Ti. Ti i tvoja reakcija na 11/9-ti.
Kako to?
Ti si stvorio poražavajuću i neadekvatnu reakciju na 11/9-ti.
Zaista?!
Zaista. I dok to ne uvidiš nećemo ništa postići ovim podučavanjem.
Mek nije ništa odgovorio. Video sam da pokušava da shvati da li sam u pravu. Konačno sam video da je možda postao otvoren da mu pomognem da promeni svoju priču o 11/9-tom. Mek je rekao: U redu, možda je to istina. Možda je moj slab odgovor na 11/9-ti naškodio mom poslu. Dakle, šta treba da menjam u sebi. Rekao sam: Jedino što treba da se promeni je priča. Trenutno, priča o tebi kaže da je naišao 11/9-ti, koji je imao moć, a ti nisi imao nikakvu moć i tako ti si izgubio novac. Ti si izmislio tu priču, baš kao što bi izmislio priču o zmaju i vitezu i dami u nevolji, kada pričaš priču pred spavanje svom detetu. Potpuno je izmišljena. Moja reakcija na 11/9-ti mi je napravila posla zato što sam izmislio mnogo korisniju priču za sebe.
Šta si ti izmislio?
Ja sam izmislio da je 11/9-ti odlična prilika za mene da pomognem klijentima kojima je vazduh izbijen iz pluća, i kojima je trebalo nešto da ih oživi. Ja sam izmislio za sebe, da pošto je toliko seminara otkazano, potražnja je veća nego ranije. Ja sam izmislio priču da je 11/9-ti otvorio vrata ogromnim prilikama sa organizacijama koje su bile demoralisane otkazanim kompanijskim sastancima. I koristeći tu priču umesto one koju je većina govornika koristila, ja sam prosperirao posle 11/9-tog. Mek je rekao: Znači moja priča nije bila baš dobra priča? Odgovorio sam: Nije bila veoma korisna. Bila je dobra na neki način – poslužila je delu tebe kojem je trebao izgovor. Priče uvek koriste nekom našem delu. Mi mislimo da nam trebaju naši alibiji, ali je na nama da otkrijemo da li koriste slabom delu ili jakom delu.
Znači moja priča je bila slaba.
Prikazivala je tebe slabim a 11/9-ti jakim. Ti nisi bio vitez u tvojoj priči. Ustvari tvoja priča o tebi je pomalo depresivna. Je si li nekad išao u bioskop i izašao misleći kako je film depresivan? Ja slušam tvoju priču o tebi i 11/9-tom i osećam se depresivno od samog slušanja.
Iako je Mek zarađivao za život učeći druge ljude da nađu snagu u neprijateljskim okolnostima i da traže lekciju u svakom problemu, on nije učio iz svojih sopstvenih govora. Bilo mu je lakše da živi unutar svoje priče o sebi koja ga je činila još jednom žrtvom Osame Bin Ladena. Čak i danas ćete čuti motivatore kao što je Mek kako pričaju šta im je učinio 11/9-ti. A i drugi poslovni ljudi. Stalno to slušam od njih. I kada to čujem pomislim da su oni idioti o kojima je Šekspir pisao. Ne mislim to u negativnom smislu. Jer oni nisu glupavi, koliko su nesvesni ljudi koji žive u pričama koje su pune histerije i besa. Avioni su se slupali u tornjeve i bio sam tako besan, izgubio sam mnogo posla.
Šekspirovim rečima kao u priči koju priča idiot:
Život je tek hodajuća senka,
Jadni glumac koji se
Pući i razbacuje,
A potom zuba ne obeli više.
Priča koju priča idiot,
Prepuna buke, pomame i besa,
A koja ne znači ništa. – Makbet.
Mek se pući i razbacuje nakon što sam pričao sa njim da promeni svoju životnu priču tako da on ima aktivniju ulogu u njoj. Trenutno on hoće da predstavi sebe kao žrtvu stvari koje mu se dešavaju. On želi da mi kaže da se njemu život desio. Ali ako želim da uopšte radim s njim, prvo moram da ga vratim izvoru njegove moći. Ne mogu da dozvolim da ne vidi priče koje priča. Jer kada jednom vidi priče i njihovu moć da ga ograniče, on može da ispriča nove. Mi komuniciramo naše vrednosti kroz priče. Ne kroz tvrdnje ili prodajne slogane, nego kroz priče.
Mek to nije mogao videti. On bi izmislio priču, kao ova o 11/9-om, i onda bi je pričao kao da je istina. Ali to je bila samo priča. Priče imaju ogromnu moć da izmene ceo svet. Pogledajte priču o Isusu i Lazaru. Nije podizanje Lazara iz mrtvih uticalo na svet na takav nezaboravan način, već priča o tome koju su ljudi prenosili. Zaista, sada postoje grupe učenjaka koje pokušavaju da dokažu da je priča apokrifna. Ali pre nego priča o tome, priča o Lazaru se proširila svetom i promenila svet. Zapazite kako sve ovo već znamo podsvesno. Unutra na nekom nivou shvatamo moć priča da stvore ono za čega nas ljudi smatraju. Ljudi će nekog spomenuti i reći: “Koja je njegova priča.” Ili zapitajte se da li vam je ovaj scenario poznat:
Da li si upoznao našu novu menadžerku?
Da upoznao sam je juče, a ti?
Ne, nisam još. Koja je njena priča?
I onda, da li ćeš verovati onome što čuješ? Ponekad priče su toliko daleko od realnosti da to postane komično. Pitajte četvoro dece koja su odrasla u istoj porodici da se sete nekog velikog događaja u porodičnoj istoriji. Nekog traumatičnog momenta kojeg bi trebalo svi da se sećaju. Zapanjujući rezultat je da ćeš dobiti četiri potpuno drugačije priče. Četiri različite percepcije, zasnovane na četiri različite interpretacije, koje stvaraju četiri priče a ne jednu. Šta predstavljaju ove priče? Spoljašnju stvarnost? Da li je naš otac zaista bio tako hladan i nedostupan? U tome nema istine. Samo čudna mešavina priča i pripovetaka ispričanih od idiota. Priče više govore o pripovedačevim unutrašnjim strahovima i povredama, nego o spoljašnjem ponašanju. Mi projektujemo ove unutrašnje priče na spoljašnji svet, i činimo da svet reflektuje ta unutrašnja osećanja. Priče menjaju spoljašnju stvarnost da paše našim postojećim uverenjima.
Ali koliko ima zabave kad ovo uvidimo i razumemo. Jer tada stupamo u dodir sa oblikujućom moći koju imamo, kao umetnik koji radi sa glinom koja se vrti na vajarskom točku. Šta ću da napravim od ove gomile danas? I ko bih ja lično želeo da budem?
