Leci - Slatki Zaborav

Ja sam ti, i ti si ja.

Ja sam tvoje drugo lice, i ti si moje drugo lice.

Nemoj me gledati i vrednovati udaljen od svoga srca, jer me tada nećeš videti zaista.

Mi smo radosni i privremeni stanovnici ovoga sveta, a večni putnici i vesnici ljubavi beskraja. Putujemo i ludujemo zabavljujući se mogućeg i nemogućeg.

Da li me voliš ili ne pitam se? Odgovor nalazim pitajući se da li ja tebe volim.

Volim te koliko imam mira i radosti u sebi dok te gledam ili mislim na tebe.

Voliš me toliko,  koliko duboko možeš osetiti i videti more mojih nesloboda i nesavršenosti, moje borbe i strahove, koje moj smeh i viđenje čisti i spira sloj po sloj do čiste i savršene radosti otkrivanja i sećanja ko sam zaista. Voliš me jer razumeš ovu kosmičku igru, koja je veličanstvena, predivna i nezaustavljiva, kao beskraj tvoje ljubavi koja jesi.

Pitaš li se večni putniče ko si zaista ispod ovog odela tvoga tela. Ko si, seti se! Pitaj se ili barem u tom pravcu neka putuje tvoja svest i pažnja.

Svetlost te svesti, sve će više obasjavati tvoje neznanje i zaborav, pa ćeš se jednom i setiti! Tada će nas biti više koji su otkrili i veličanstveno pobedili svoje neznanje. Koji su se setili da smo sami stvaraoci Božiji, predivna bića koja postoje i stvaraju. Slatko ćemo se radovati da smo svi  jedno, jer svi smo lica istog. Jedno smo što boravi u svima!

Ti i ja, kao i svi drugi imamo najveću goruću želju među svim željama, a to je upravo sećanje tog zaborava.