Kako da se promenimo, a da to ne bude teško, naporno i bolno. Kako da nađemo volje, vremena i snage za promene, a da one ne budu naporne i zahtevne. Kako da izmenimo sve u sebi što ograničava i unesrećuje, a da to bude efikasno, brzo i prijatno.
Kako biti srećno ljudsko biće, koje uvek može a ne mora, koje ima slobodnu volju da napravi izbor ali i podnese posledice svoga izbora, a da to ne boli i ne izaziva teskobu u nama. Kako se oprostiti od prošlosti i otvoriti za sadašnjost, kako bi stvarali budućnost. Kako to učiniti a da ide lako bez napora, da bude zabavno i zanimljivo, jer kakav je to život ako nije zabavan i zanimljiv.
Kako, kako, reci mi?
U osnovi svakog problema koji imamo u životu je neprihvatanje, kako jeste! To važi za bilo koju sferu našeg života. Problemi u porodici, sa partnerom, sa decom, na poslu, sa rodbinom, komšijama ili gde god da se krećemo u interakciji sa ljudima. Problemi materijalne prirode, kreativne, psihološke, duhovne itd.
U osnovi svega je neprihvatanje kako jeste ovog trena. Neprihvatanje sebe kakvi smo sada i ovde. Neprihvatanje ljudi iz okruženja bližeg i daljeg. Neprihvatanje bilo koje situacije u kojoj smo se našli. Neprihvatanje određenih odnosa koje imamo sa ljudima. Neprihvatanje materijalne situacije ili sadašnjeg posla. Neprihvatanje sadašnjeg šefa ili određenih odnosa u porodici. Neprihvatanje sadašnjosti kakva jeste!
Kada shvatimo da je neprihvatanje borba sa životom, sa Bogom, sa Stvoriteljom, sa Univerzumom, sa Životom i tokovima Života, onda nije nikakvo čudo što imamo probleme i što patimo, jer to je potpuno suluda borba u kojoj najveću štetu nanosimo sebi. Gubimo dragocenu životnu energiju, i radost.
Prihvatanje je uskađivanje sa našim višim unutrašnjim bićem i životom, a borba, koja uključuje pokretanje naših negativnih emocija je odraz, našeg nerazumevanja i nesvesnosti da smo deo života i njegovog toka.
Ne možemo praviti izbor tako što ćemo iz nekog iskustva prihvatati samo lakši deo, a onaj deo koji procenimo da je opterećujući jer nas izvlači iz naše navike i zone komfora ne prihvatamo i krećemo svojom pobunom, borbom da ga poništimo. E kada bi postojao još neki čarobni štapić, ali to tako ne funkcioniše!
Svako iskustvo ide u paketu, i manje i više prijatni deo. Obično je onaj najteži i najneprihvatljiviji deo onaj, sa kojim se borimo i ne prihvatamo. Kada malo bolje promislimo, ne postoji ništa što nismo u stanju prihvatiti i krenuti dalje u promene! Prihvatanje nije poraz, već pobeda!
Toliko bi nam bilo lakše da se menjamo i zabavnije kada bi smo prvo prihvatili kako jeste sada, kakvi smo sada, gde smo sada i u čemu smo sada. Prihvatanje je poravnavanje i usklađivanje sa životom i njegovim tokovima. Prihvatanje je čin zrelosti i svesnosti našeg bića.
Život je takav da u sebi nosi svrhu najveće dobrobiti za svakog od nas, ali da bi nam dao ono što nam je potrebno, moramo prvo prihvatiti ono što nam je već dao. Kako da nam da još, kada ni ovo do sada nismo prihvatili.
Prihvatanje je pomirenje sa onim što je sada i početna tačka za nove promene. Mnoga pitanja koja sebi postavljamo sa unapred spremljenim odbranbenim pristupom, bi postala promena koja lako protiče i teče kada bi smo u sebi osvestili koliko je važno i bitno da prihvatimo kako jeste.
Prihvatanje i pomirenje sa onim što je sada je znak životu da smo spremni za nešto novo i sveže. Sve promene će lako poteći i zaživeti u našem biću, kada prihvatamo sve ono što nam pristigne u naše iskustvo. To je znak da smo otvoreni i prijemčivi da pokrenemo nove procese pozitivnih promena i da nam život da to što želimo.
Tada, i samo tada smo smo otvoreni za ljubav koju život nosi u sebi za svakog od nas! Život nas voli!
