Kada pogledaš cvet, srce se tvoje rastopi i preplavi te neka unutrašnja milina. Osetiš neku magnetičnost sa tom lepotom, kao da pogledaš u Božije lice. A ono te obasjava svojom ljubavlju i lepotom, svojim sjajem i beskrajem. Kada pogledaš cvet, kao da se iznenada setiš nečeg skoro zaboravljenog, da si ti cvet i da je cvet ti. Kroz oboje sjaji svetlo Božije. Oboje ste u Božijem srcu i zagrljaju, večno i za sva vremena.
Leci
Prelepo receno <3
Drago mi je da te je dotaknulo, Lelap.
Pozdrav!
Predivno rečeno! 🙂 🙂 🙂 Baš poput cveta! 🙂
He he he svi smo povezani, ko rezanci u supi, he he he
Pozdrav Maretu jednom rezancu u ovoj zajedničkoj supi, he he he
Ja ne želim da budem rezanac u supi 🙁 , a hoću da se igram sa vama.
DenVik, može, ti budi supa, he he he …..
Uvek si sa nama, ljubimo te!