Oduvek sam imao svest o tome da bilo šta što mi je interesantno, uzbudljivo, u vezi čega sam strastven, ili nešto što me dotakne na neki način, ili motiviše – da u svemu tome postoji način kako mogu zaraditi za život. Nema nikakve veze šta je u pitanju. Moj sin Sends (21) ima veliku strast za surfingom. On je trenutno na Florida koledžu I ide mu super, ali čitav njegov život vrti se oko surfinga. On čim ustane ujutro, proveri kakvo je stanje talasa svuda u svetu. Ja mu govorim da mu poslovna diploma nije potrebna; on ne mora da ide na koledž sa svojih dvadeset godina. On neprestano priča o surfingu – osećaj kada si na daski, kako je voziti se na talasu, biti jedno sa okeanom…
Ja mu stalno govorim da postoji način da čovek zaradi za život radeći ono šta voli, prateći svoju strast. Zamisli sebe – učiš druge ljude kako da surfuju, radiš u surferskoj radnji, osnivaš sopstvenu surfersku radnju, proizvodiš surf daske, studiraš okeanografiju, postaješ kapetan broda koji odvodi ljude na surf lokacije. Postoji bezbroj načina da ostaneš konektovan sasvojim snom, da pratiš svoj blagoslov. I nema veze koliko si star, niti koliko dugo si radio nešto. Muškarci u svojim 40-im I 50-im mi govore:
Sada više ne mogu promeniti svoju profesiju. Radim ovaj posao već 25 godina.
Ja ih pitam: Ko je odlučio da ćeš biti inžinjer, ili doktor ili advokat?
Ja sam odlučio kada sam imao 18 godina.
A sada imaš 50? Da li bi se obratio nekom 18-ogodišnjaku za savet u vezi toga šta treba da radiš u svom životu?
Ne osim ako ti mladić ne kaže da slušaš svoj blagoslov! Mislim da je ovo veoma važna lekcija za sve nas.
