Svi smo mi u nekom trenutku u svom životu osetili leptire u stomaku, zaprepašćeno oduševljenje i opštu pobunu u svakom deliću našega tela, kad bi ugledali dotičnu osobu! Eh, ta zaljubljenost ima snagu cunamija, a tek je maleni deo onoga, što nazivamo ljubav.
Zaljubljenost je često naša zanesenost nekom osobom koju smo toliko idealizovali, da smo je skoro izmislili. Sa druge strane, razumljivo je da u periodu zaljubljenosti i upoznavanja, je svako od nas toliko fokusiran samo na ono pozitivno što ima osoba naspram nas, dok kasnije kod nekih kriticizam i negativni fokus proradi, ali nećemo o tome, govorićemo samo o ljubavi!
Ljubav je stanje svesti, tačka u kojoj jesmo, to što smo sada. Koliko smo otvoreni i prijemčivi prema životu, onome što jesmo i što želimo biti. Koliko smo otvoreni prema svakom živom stvoru, da razumemo, budemo pažljivi i strpljivi, puni ljubavi, ali ne i da idemo protiv sebe i onoga što osećamo i želimo.
Po meni sve kreće od nas samih. Najvažnija ljubav je ljubav prema sebi. To nije samoljubljivost u smislu egocentričnosti, jer to i nije ljubav. Govorim o onome koliko imamo strpljenja i pažljivosti, koliko poštujemo sebe ovog trenutka ili ono što radimo. Koliko smo u stanju da budemo otvoreni i iskreni, sami sa sobom. Koliko smo u stanju da prihvatimo sebe, ovakve kakvi smo upravo sada i ovda, sa svim svojim osobinama, pozitivnim i onim delom u nama, gde su smeštena naša ograničenja, gde su naši strahovi, koji su tu ne da nas plaše, već da nam ukažu šta bi bilo dobro da se menjamo, da se oslobodimo naših ograničenja, da bi to mesto bilo ispunjeno ljubavlju.
Ljubav prema nama samima je osnova srećnog života. Ne možemo nikoga potpuno voleti, ako ne volimo sebe. Onoliko, koliko smo u stanju da volimo sebe, toliko smo u stanju da volimo nekoga, ni manje, ni više. Privlačimo svojom ljubavlju, onim koliko možemo da damo i primimo, osobe koje su u skladu sa nama, a mi isto tako bivamo privučeni. Čime zračiš, time budeš i privučen u neki odnos.
Ljudi razne odnose nazivaju ljubav. Sigurno je to da koliko smo sposobni da volimo, takve ljubavi i doživljavamo. Ceo život učimo da sve više i više volimo i prihvatimo sebe i sve oko sebe.
U istinskoj ljubavi nema ljubomore i bilo kakvog uslovljavanja. Ljubav je radost i sloboda. Ljubav je svesnos i razumevanje, svake različitosti. Ljubav je poštovanje tuđih granica. Ljubav je pustiti svakog na miru da bude to što jeste ovog trena i što želi biti, i voleti ljude onakve kakvi jesu, bez potrebe da ih menjamo i oblikujemo za sebe, jer nemamo tu moć.
Uvek, naravno volimo više i više, jer onako kako smo voleli kada smo imali osamnaest godina, je veoma drugačije kako volimo u kasnijim godinama.
Ljubav je tiho ispunjeno srce. Ljubav je davanje uvek veće od očekivanog. Ljubav je duboko prijateljstvo sa samim sobom i sa osobom naspram nas. Ljubav je svaki trenutak u kojem osećamo svoju radost i žar za životom, stvaranjem i kreiranjem svog života. Ljubav je i osama u kojoj pričamo sami sa sobom, ili tek mirujemo, opušteno uživajući u trenutku, ili pišemo neke planove i ciljeve za budućnost, ili naprosto razmišljamo o tome šta želimo. Ljubav je veliko poverenje, pogledi bez reči i topli stisak ruke, podrške, drugog bića.
Ljubav je pozitivan stav prema životu. Ljubav je mnogo toga.
Ljubav je ljubav!
Za sve žene ratnike svetlosti ….
Sklopite oči i otplovite …..
http://www.youtube.com/watch?v=vN8fzqMC2-c
Siniša, obožavam ovu pesmu!
Najviše sam volela Nove Fosile sa Đurđicom.
Divno je bilo, hvala Ratniče Svetlosti!
prava pesma….hvala na podsecanju….:)
Ljubav je bila u nama …..
Ljubav je sada u nama …….
Ljubav će biti u i sa nama ….
Ljubav je večna !
Živela ti nama Leci sa ljubavlju ispunjena i okruzena …..
Sve si divno rekao i sve je to istina, koju svakog dana spoznajemo!
Posle ovih tvojih reči iz srca, svaka patnja je besmislena…
Hvala Siniša, živeli svi mi zajedno srećni i ispunjeni sa ljubavlju.
“Ljubav je poštovanje tuđih granica” …… Leci, toliko jaka misao ……
Verovatno se zato vraćam tvom sjajnom tekstu i predivnom 28 julu 2010 godine ….
Kada sam se kupao u Budvi na pjeni od mora ….
Leci, legendooooooo
Jeste jaka i mnogima je težak ovaj Deo ljubavi, he he he…
ali sve je savladivo…
jer iz svake pobede priziva sloboda…
koja nam je najdraža…
jer sloboda je jednako, bezuslovna ljubav.
Slava joj, Amin!
ja sam valjda jedini covek sa tri razlicite ikonice (vredim valjda za troje) ha ha ha
Ljubav Boga prema nama Leci je ne vezana sa nasim poimanjem ljubavi …..
Toliko je jaka, ogromna i cista ……
Puno te pozdravljam i poslusaj Djurdjicu Barlovic………
Nedokuciva je ljubav sve do konacne tisine i povratka kuci …….
Tri ikonice, he he he skupljaj ih, he he he
Siniša ko tri čoeka…..moguće…
To je istina da mi drugačije poimamo ljubav od Božije istine o ljubavi…
Po meni to je najsličnije osećanje, kada mi ljudi osećamo iskrenu zahvalnost, mada je to potpuno ne uporedivo i ne znam što pokušavam definisati ono što je nemoguće, he he he nemoguća misija…
Polako se srce naše preobražava i kliknuće jednog trena… u njega će se sliti sva čistota i silina ljubavi, a kada nas preplavi…uh…koje blaženstvo…i …kući smo…konačno…Amin!
Đurđicu slušam, hvala ti što si me podsetio na nju, jer je dugo nisam slušala…
Moram popiti još jednu čašu …….
Leci ti si kao vino …..
Eh, što te ranije ne pronađoh
Popi slobodno Siniša, i slavi ove praznike u radosti i veselju…
Eh…mogu reći samo… sve je uvek na vreme Siniša… šta je potrebno… prosto se sretne…
Bog i Život uvek daju i uvek smo na dobitku…
Šta tražimo, pronađemo i hvala i Bogu i Životu na tome.
Od srca te pozdravlja Leci, i želi ti ljubav i mir u tvom srcu.