Dragi Ratnici Svetlosti, pitate me mnoga pitanja zato sam odlučila da ubuduće postoji jedno mesto gde mi možete slobodno postavljati pitanja, i ja ću vam rado odovoriti, koliko god budem najbolje znala i umela. Ubuduće mi možete pisati na moju mail adresu [email protected]
Ono što bih vas unapred zamolila da budete konkretni u vezi pitanja. Pitajte slobodno, direktno i konkretno za određeni problem. Unapred hvala!
Ovo je pitala naša draga Jana:
Leci , imam jedan problem, deda mi je skoro umro, jako sam se vezala za njega. Jako se lose osecam skoro svaki dan, zato sto ga vise nema. Gde god da prodjem: Kod njegove kuce, kod njegovog bivseg stana,………………… jako se brzo rastuzim zato sto smo svuda isli zajedno…. Jeste da sam emotivna ali to bi trebalo malo da prodje….. Neznam sta da radim, mozes li molim te neki savet da mi das, zato sto znam da cu morati na ovo da se naviknem i da nastavim pozitivno da razmisljam kao do sada. Veliki pozdrav!
Draga i mila Jano,
Sama kažeš da si veoma emotivna, što doprinosi tome da se ovako osećaš, i da će ti trebati malo vremena da bi sve došlo na svoje mesto. Vreme je uvek najbolji prijatelj kada je u pitanju bilo kakva bol i patnja.
Normalno je kada ode neko ko nam je bio veoma drag da nam je teško. To je prirodno i normalno, tako da budi svesna da se ti ponašaš sasvim prirodno i normalno. Osećaš nedostatak prisustva bića koje ti je drago, njegovu energiju, a tu su i sve uspomene iz prošlosti i mnoga zajednička iskustva. Gde god se okreneš osećaš njegovo prisustvo.
Ono što bih ti ja prijateljski rekla, nemoj bežati od tog osećaja nedostajanja i bola. Znam da te to ispunjava tugom, ali što više sebe budeš požurivala da taj bol već jednom prestane, on će duže trajati. To je zbog toga što prvo moraš sebi dati vremena da prihvatiš novu nastalu situaciju i da se ne boriš protiv toga, grčenjem i stiskanjem u sebi. Slobodno se pusti da odtuguješ koliko je potebno, da kasnije kada se sve slegne na to mesto dođe samo ljubav kada se setiš deke.
Prepuštanje tugovanju nije poraz i padanje na dole, već hrabrost da se suočiš sa životnom situacijom da je prihvatiš, i imaš poverenja da će ti život pomoći da ti bude bolje svaki dan. Daj sebi i životu malo vremena. Za to vreme slobodno plači kada ti se plače, budi sama kada imaš potrebu za tim, jer tako otpuštaš tugu iz svoga tela i sebe, a na to mesto dolazi mir i ljubav.
Nadam se da sam ti makar malo pomogla, i verujem u tebe da će sve biti u redu. Puno te pozdravljam i ljubim.
Leci
