Leci - Ludosti Kosmičke Igre

Kad pogledaš i udubiš se u prirodu svoga bića i života, možeš pomisliti kako je sve naopačke!

Ono što misliš da jesi u stvari nisi. Ono što misliš da je život ispostavlja se da nije. Sve što si do juče mislio i bio uveren može biti dovedeno u pitanje. Čak i sopstveno postojanje, jer odeljenosti kao sopstvena ličnost u stvari ne postoji, već je samo naša iluzija, naša poistovećenost sa telom, oblikom, mislima i osećanjima. Mi smo izraz života, Božije iskre. Mi smo samo iskustvo koje proživljavamo, a ujedno i svedok toga!

Na kraju ostaje da je sve neka luda i šašava kosmička igra postojanja i ispoljavanja. Razumevanja kroz večnost, koja se stalno širi,  i evoluira!

U svemu tome imaš osećaj da si odeljen i sam, pa se na momente čini da se snalaziš ili ne, plačeš ili se smeješ. Razumeš ili odbijaš da razumeš i pogledaš iskreno, voliš ili mrziš, učiš i prihvataš, ali se i buniš kada god je to moguće, odlagajući da priznaš šta radiš i šta vidiš. Nekad si vredan, pokretljiv, živahan a nekad lenj i nerazuman stvor.

Sve je to u redu u ovom ljudskom odelu! Sve je to evoluciski tok izražaja Svesti Božije i Duha Božijeg, života!

Kako god nam nekad bilo, ovako ili onako, ne možeš poreći tu snagu koju osećaš u sebi. Tu težnju, taj centar u sebi, da znaš kako si nešto sasvim drugo, makar na tren. Da si izvor mudrosti, spontanosti, kreativnosti, slobodan i pun ljubavi. Da si savršeno biće univerzuma bez granica, koje iz dana u dan igra ovu luckastu i neodoljivo zabavnu kosmičku igru.

Negde u dubini svoga bića, možemo osetiti da je to, radost velika i istina! Tu na istom mestu u grudima ti je isto potpuno jasno, da si uvek jedno sa svemu što postoji, sa svemu što je život, jer kada to samo kažeš, krene neka iznenadna radost i toplina.

I ta radost i toplia, sve si to ti!

Ti si ne odvojivi deo svega što gledaš oko sebe, jer si maleni deo sveobuhvatnog toka života.

Neka ti je zanimljivo ovo putovanje Zemljanine, putniče univerzuma!

Volim te!