Svuda oko nas je lepote na pretek, jedino je pitanje gde smo usmerili svoju pažnju, i da li ćemo je videti!
I sama sebe ulovim kako su mi misli na drugom kraju sveta, ili u drugoj dimenziji, a prolazim divnom ulicom sa ogromnim, divnim drvećem, čije krošnje sa morem šuškavih listića lepršaju i pokreću se u igri sa vetrom, ili prolazim pored nekog slatkog bebca, koji se na prvi pogled oduševljeno sa potpunom predanošću, ljubavlju čistote i radosti zagledao u moga psa koga šetam, i umalo da propustim ovaj neponovljiv prizor umetnosti postojanja i bitisanja.
Svakog dana život nam priča priče na svoj zanimljiv i zagonetan način, i svaki put neodoljivo i neponovljivo! Kazuje nam kako je dah koji nosimo u sebi toliko pun živosti, života, da nam otkriva čitav jedan novi Zemaljski svet, tako magnetično predivan i raskošan u svojim bojama, oblicima i načinima ispoljavanja, da nam bude na raspolaganju, da nas uveseli, očara i pouči kako se igrati i stvarati nešto potpuno novo!
Lepota i bogatsvo života koje nas okružuje, samo treba otkrivati! Tu je naša čarobna Pažnja, koja kada je tu gde smo mi, život nam tada otkriva svoje radosne tajne!
Upravo sam u kuhinji kuvam ručak i toliko sam raspoložena radosna kako mi to ide, jer sam već veoma gladna. Kada je čovek radostan i raspoložen dok nešto radi, tada je i aše celobiće tu!
U jednom trenutku, nemam pojma zašto, otvaram vrata kuhinje i izlazim na terasu koja gleda u veoma usko dvorište, koje je svo u betonu.
Zastala sam u momentu od lepote prizora!
Između visokog zida i zemlje pokrivene sa betonom nikao je korov zelen i prekrasno bujan. Usko dvorište i visoka zgrada ne daju puno sunca da obasjava ovaj prostor, ali samo uzani deo svetlosti obasjava ovaj zeleni korov, koji u blještavosti ovog snopa svetlosti izgleda kao ukras betonskog dvorišta. Biljka je nikla, baš tu gde jedino dopire svetlost, pa se razbaškarila i uživa u životu, a mene je počastila svojom lepotom.
Eto, prosto sam bila tu, kada se događala ova mala predstava!
Hvala ti ukrasni korove!
