Uvek imajte svest o tome, šta god da se dešava u vašem iskustvu, životu, uvek napredujemo! Uvek smo sve bliže i bliže svojoj istinskoj prirodi, Biću, da ga otkrijemo i spoznamo!
Mnogi od nas na različite načine, različitim putevima putuju, do onoga što nam je svima isto i jedno, a to je spoznavanje i otkrivanje istinskog Sopstva. To je kao da konačno stižemo kući!
Nije važno koji smo Put izabrali, jer uvek biramo ono što osećamo da nam je blisko i istina. Ne postoje najveći i najbolji putevi, jer ono što je za mene u ovom trenutku dragoceno i potrebno, neko je već prošao i obrnuto. Zato je dobro imati razumevanja za druge ljude i drugačije puteve od našeg, jer nas svi oni vode Jednom!
Moj put je imao mnoge brdske stazice i slepe ulice, mnoge zaokrete glavnog puta, sa dvoskrukom i trostrukom krivinom mnogo puta, ali to je bilo potrebno Biću u ovom telu koje nosim u ovom životu, kako bi sazrevalo, shvatalo, otkrivalo i prihvatalo Istine.
Nekada su istine u koje sam verovala, padale u vodu i survavale se u nigde, jer sam vremenom otkrivala i sagledavala dublje i dublje, tako da one prosto nisu opstajale, jer se pokazalo da su nepotpune ili neistinite za mene.
Za svakog od nas su koraci drugačiji. Neko trči sve vreme, a neko hoda kornjačinim korakom. I jedno i drugo je dobro, jer pratimo svoju prirodu, ne upoređujući se sa drugima kako treba. Treba onako kako osećamo da prija našoj prirodi, onako kako mi vidimo istinu. Nekad sporije, nekad brže, važno je ustati kada se spotaknemo, a ionako nam se ne žuri, kad smo večna Bića, he he he!
Sve vam ovo govorim, da shvatite i ja zajedno sa vama, da je uvek dobro tu gde smo sada, i da nas je naše napredovanje dovelo dovde! Nema mesta za ne zadovoljstvo i kritiku sebe! Ima je jedino kada se upoređujemo sa drugima, i zahtevamo od sebe da budemo neko drugi, ali onda nebi bilo nas!
Budimo zahvalni da smo danas ovde gde jesmo i da je to veliko postignuće, koje će nas već za neko vreme odvesti na novu tačku našeg puta.
Budimo samo svesni sebe iznutra i pratimo istine koje nam se otkrivaju. Budimo zahvalni i prisutni u svom životu.
Želim vam svaku sreću i šaljem vam svoju ljubav.
Slažem se Leci mudrice( jedva naučih da smo različiti :))i tenkju za tekst.I da, budite ” samo” prisutni, hehehe, e Leci, leci
DenVik, nije važno što si imala teškoće da naučiš da smo različiti, jer te poteškoće imamo svi dok ih ne prođemo, važna je tvoja iskrenost prema sebi da priznaš i vidiš svoje poteškoće i izazove, jer čim ih snimiš, njihova snaga se smanjuje, ako se ne poistovetiš sa njima. To je kao da se bojiš mračne sobe, a kada upališ svetlo ti si bezbrižna jer vidiš.
“Samo” biti prisutan nije ništa komplkovano. Ne moraš biti ne znam kolko duhovan da to možeš. To je prosto posmatranje onoga što se dešava u tebi u bilo kojoj situaciji, čak i kada si sama. To posmatrane prizove snagu tvoje svesti da osvetli mesto koje ne vidiš…….Prisustvo je tvoje bivstvovanje da vidiš i razumeš.
Kada sam prvi put čula za snagu Prisustva, koje Mi Jesmo, nisam to razumela umom, ali moje srce je osetilo da tu ima istine, i tada sam to isprobala i delovalo je.
U prvoj izazovnoj situaciji, sam samo posmatrala šta se dešava u meni, bez komentarisanja, kritikovanja i ulaženja sa emocijama.Desilo se čudo, kao da me je preplavila neka dodatna snaga mira, i ja uopšte nisam reagovala, ali mi je bilo sve jasno u toj situaciji ko šta radi.
Isprobaj, nemoj mi verovati!
Pozdrav!
Pa to je sadasnji trenutak, to Prisustvo, kad ga pustas da sve jeste.
Jos se ja drzim palcevima i visim i malo mi fali da se pustim i skocim.
Ali, samo sto nisam.
Tako je DenVik, Prisustvo obitava samo u sadašnjem trenutku. posmatraš i puštaš kako jeste, nije to ništa naročito teško. eto samo što nisi…super!
“….Sve vam ovo govorim, da shvatite i ja zajedno sa vama, da je uvek dobro tu gde smo sada, i da nas je naše napredovanje dovelo dovde! Nema mesta za nezadovoljstvo i kritiku sebe! Ima je jedino kada se upoređujemo sa drugima, i zahtevamo od sebe da budemo neko drugi, ali onda ne bi bilo nas!…”
Ovo mi je trebalo da “čujem”… Još jednom, u pravo vreme… Hvala, draga Leci 🙂 🙂
Draga Monja, tako je to uvek.
Kada si ti otvorena i spremna, dolazi ti to što ti je potrebno da čuješ. To je čarolija Života, i hvala mu na tome beskrajno!
U kodu života je Beskrajna Dobrobit!
Tako je Monja, uvek je u pravo vreme!