Ponekad postoji u nama opiranje da smo sada i ovde, kao da sadašnji tenutak nije dovolno dobar! Neki ljudi bi skoro uvek voleli da su negde drugde a ne ovde. To opiranje stvara bol, a prihvatanje kako jeste stvara osnovu za više svega u našem životu!
Leci
pogodi me leci ,s ovim danas
opirem se
opirem konstantno sadasnjem trenutku i to mi sad stvara bol
tuzna sam jer za nedelju ide cera na more bez mene
volela bih da budem sa njom, ali prosto situacija ne dozvoljava…
ovo je prvi put razdvajanje
ide sa tatom, babom i dedom
i iako za dve i po godine se nismo rastajale, znam da ovo treba da pustim da se desi jer to je dobro i za mene i za nju
hvala ti
osetih blagi mir
popustam
Ding dong, neka sam te pogodila, drago mi zbog toga, jer si očito zrela za taj koračić, da vidiš da se opireš, a toje pola posla urađeno!
Kad je u svesti, da je uvek najbolje kako je sada, onda se taj proces samo produbljuje i otvara se u nama polje poverenja u život i sebe.
Odličnorazmišljaš u vezi svoje ćerke, da je to dobro i divno i za nju i za tebe.
Zamisli da su to vaše pojedinačne nove avanture koje vam život daruje!
Eto i sama kažeš popustih,osetih blagi mir, a to je poverenje u život, sopstvo.
Bravo, odlična si!