Ako nam je život sastavjen od trenutaka da većinu provodimo u prošlosti i budućnosti, to je kao da kroz život skačemo na jednoj nozi, jer smo drugom zakoračili u vreme prošlosti i budućnosti, sve jedno je!
Nije lako i zgodno koračati kroz život na jednoj nozi!
Stanimo na obe ovog trenutka i pogledajmo!
Šta možemo učiniti u sebi, da bi hodali kroz život normalno na dve noge, kao ljudsko biće?
Kada smo sada i ovde, mi nikada nemamo problema, jedino kada smo ovde a želimo biti u drugom vremenu, e onda imamo problema, jer je to Nemoguće.
Nemoguće je biti u budućnosti i biti u sadašnjosti, kao ljudsko biće!
Trenutak kada nas preplavi nemir bilo koje vrste, jer sada nismo gde želimo biti, u vidu svojih želja, potreba i htenja, šta možemo učiniti da povratimo svoj unutrašnji mir, vibraciju?
Možemo promenuti situaciju nekom adekvatnom akcijom, ako je to moguće.
Možemo prihvatiti situaciju, takva kakva jeste.
Sve ostalo je patnja, koja nas pretvara u žrtvu. A ko želi biti žrtva? Niko svestan!
I nemoguća situacija na oko može da se prihvati, tako što ćemo je snimiti bez emocionanog uplitana. Samo ćemo je posmatrati, gledati sa svih strana, i to promatranje koje ima snagu u sebi će napraviti mesta u našem biću da prihvatimo.
Prihvatanje nije nemoć i predaja pred izazovom, već je ogromna snaga u nama stvorena, posmatranjem i prihvatanjem.
Svu onu energiju koju nekada koristimo kao otpor novom tj. promeni, sada smo upotrebili prihvatanjem, kako jeste.
Nema ništa značajnije, do prihvatiti kako jeste, jer to je osnova na kojoj se gradi nešto bolje i lepše za nas.
