Vaša budućnost zavisi od toga.
Oproštaj je vaš najveći učitelj.
Oproštaj je teška tema za većinu nas. Svi mi treba da poradimo na opraštanju. Svako ko ima problem da voli sebe jeste zaglavljen u ovoj oblasti. Oproštaj otvara naša srca za samoljubav.
Mnogi od nas sa sobom nose ozlojeđenost godinama. Mi osećamo da imamo potpuno pravo jer nam je tamo neko učinio nešto nažao. Jao ovo stanje nazivam biti zaglavljen u zatvoru opravdane ozlojeđenosti. Mi imamo pravo da smo u pravu, ali nikada ne uspemo da budemo I srećni.
Već vas čujem kako govorite: Ali ti ne znaš šta su mi oni učinili; to je neoprostivo. Nevoljnost da oprostimo je užasna stvar koju možemo sebi učiniti. Ogorčenost je isto kao kada bi svakog dana popili po jednu supenu kašiku otrova. Otrov se nagomilava I povređuje nas. Nemoguće je biti slobodna I srećna ako sebe I dalje vezujemo grčevito za prošost. Bolni incident je odavno završen I svršen. Da, istina je da se oni nisu ponašali korektno. Ipak, to je sada završeno. Ponekad osećamo da ako im oprostimo, isto je kao I da kažemo da je ok. to što su nam učinili.
Jedna od najvećih duhovnih lekcija koju možemo naučiti jeste da shvatimo da svako od nas radi najbolje što može u svakom momentu. Ljudi mogu učiniti samo određene stvari sa razumevanjem, znanjem I svesnošću koju trenutno imaju. Neoborivo, bilo ko ko maltretira nekoga je I sam kao dete bio maltretiran. Što je veći nivo nasilja koji su trpeli kao deca, to je veći njihov unutrašnji bol, I to su agresivnija njihova dela. Ovo ne znači da su njihova dela prihvatljiva ili opravdana. Kakogod, zarad našeg sopstvenog duhovnog rasta mi moramo biti svesni njihovog bola.
Taj incident je završen. Možda još odavno. Pustite to. Dopustite sebi da budete slobodni. Izađite iz zatvora I zakoračite na sunce života. Ako se incident I dalje nastavlja, onda se zapitajte zašto o sebi imate tako nisko mišljenje I dopuštate da se to odvija I dalje. Zašto ostajete u takvoj situaciji?
Povećajte svoje samovrednovanje do takvog nivoa da u svoj život dopuštate samo iskustva puna ljubavi. Ne gubite vreme na osvetu. To ne funkcioniše. Ono šta dajemo uvek nam se vraća. I zato hajde da više pustimo tu prošlost I odustanemo od nje, I radimo na tome da volimo sebe sada. Onda ćemo imati predivnu budućnost.
Osoba kojoj vam je najteže da oprostite vas može naučiti najveće lekcije. Kada sebe volite dovoljno da se izdignete iz stare situacije, onda će razumevanje I oproštaj biti laki. A vi ćete postati slobodni.
Ja bih vam sugerisala da radite rad sa ogledalom u vezi vašeg opraštanja. Gledajte u svoje oči u ogledalu I kažite sa što većim ubeđenjem: Ja sam voljna da oprostim! Ponovite ovo nekoliko puta. Šta osećate? Da li se osećate tvrdoglavo I zakočeno, ili otvoreno I voljno?
Samo primetite svoja osećanja. Ne sudite im. Duboko udahnite nekoliko puta, I ponovuite proces. Da li osećate razliku?
Interesantan je fenomen da kada sami sa sobom radimo na opraštanju, drugi ljudi često reaguju na to. Nije neophodno da odete kod dotične osobe koja je upletena u incident, I da joj kažete kako joj oprašate. Ponekad ćete poželeti da ovo učinite, ali ne morate. Najveći deo posla opraštanja odvija se u vašem srcu.
Oproštaj je retko za njih, on je za nas.
Čula sam od mnogih ljudi koji su zaista oprostili nekome, da je od tad prošlo nekoliko meseci, I da su od te osobe primili pismo ili telefonski poziv, gde ih je osoba molila za oproštaj. Ovo je se naročito dešava kada ljudi rade vežbe opraštanje sa ogledalom, I zato, dok radite ovu vežbu primetite koliko duboko idu vaša osećanja.
Evo nekoliko afirmacija koje će doneti oproštaj I samoljubav u vaš život:
Ja odbijam da ograničavam sebe. Ja sam uvek voljna da učinim sledeći korak.
Oni su radili najbolje što su mogli sa znanjem, razumevanjem, I svesnošću koju su imali u tom trenutku.
Ja sam sada odrasla, I ja se sa ljubavlju staram o svom unutrašnjem detetu.
Nema dobrog I pogrešnog. Ja prevazilazim granice svoje osude.
Dajem sebi dozvolu da pustim.
