Štaje stvarnost?
Stvarnost je percepcija naših čula, uključujući i intuiciju, obojena osećanjima i verovanjima. Stvarnost je uvid naše svesnosti u kojem mi kao posmatrač i nešto drugo izvan nas stupamo u jedan proces koji se zove odnos. Mi i nešto izvan nas, bilo šta i bilo ko.
Posmatraš nešto i javi se verovanje u tebi da je to za tebe divno i zanimljivo i ti tome daješ pažnju i fokus. To je odnos posmatrača i objekta, koji komuniciraju. Tvoje verovanje, da je za tebe nešto divno, zanimljivo, prelepo, uzbudljivo, mudro, pametno, privlačno daje život tom procesu odnosa između tebe i nečega i to postaje tvoja stvarnost, koja se odvija u tvom životu. Ona je prividna jer se menja, kako se menja tvoja svest. Prividna je, jer je projekcija tvoga uma, emocija, verovanj i stavova.
Stvarnost uvek postoji u sadašnjem trenutku. Moja stvarnost i vaša stvarnost je uvek različita, jer drugačije osećamo i vidimo sadašnjost i sve šta se u njoj dešava.
Stvarnost, koju živimo na ovom svetu je stepen naše svesti u kojem postojimo kao svedok. To se stalno menja, kako se razvija naša svest.
Iz ove stvarnosti možemo da se probudimo i upravo smo na tom putu ili u tom procesu, svako od nas će se prepoznati.
Kada spavamo sanjamo razne snove i to su naše stvarnosti tada dok ih sanjamo. Snovi su toliko realistično stvarni, da nam se desi po nekada kada se probudimo, da ne znamo gde smo. Ovde ili tamo.
Pitala sam sebe koja je stvarnost glavnija?
Šta Vi kažete na ovo pitanje?
Za mene su podjednako stvarne obe stvarnosti, i kada sanjam i kada sam budna, jer su obavijene mojim snažnim emocijama, navikama, verovanjima, ali verujem da su obe stvarnosti iluzije našeg postojanja, jer naše istinsko sopstvo je i istinsko postojanje.
Jednom kada se svi probudimo u ovom budnom stanju, videćemo istinsku stvarnost!
Da, draga Leci, moja stvarnost su i slatke muke roditeljstva 24/7, ali i svesnost ZP na delu svakog mog divnog dana i moja mastanja otvorenih ociju i moj posao 8/5 i ispunjava me i jedno drugo jer jedno bez drugog ne moze, bar u mom slucaju. I obe stvarnosti sam ja 🙂
I ”ova” i ”ona” stvarnost su za nas stvarne dok smo u njima.Mislim da je stvarnost dok smo u budnom stanju malo više pod uticajem svesnog,na nju možemo više da utičemo,da je kreiramo po meri,pa samim tim može više i da nam se svidi.
Ali i ona stvarnost dok spavamo je plod,produkt onoga što svakodnevno doživljavamo u budnoj stvarnosti.Mnogi strahovi,nedoumice,nerešeni konflikti,a i one lepe stvari,uspomene iz budne stvarnosti se preslikavaju u stvarnost sna.
I ponekad tek u toj stvarnosti sna,bez na izgled nekog velikog uticaja svesnog,mi postajemo svesni nekih svojih potisnutih strahova,strepnji,onoga šta istinski želimo…
I ako pažljivo sagledamo događaje u toj stvarnosti dok spavamo,ako pažljivo saslušamo njene poruke,možemo naći rešenja za nedoumice iz budne stvarnosti.Ona nam je neka vrsta putokaza…
Ponekad nam je lepše u ovoj budnoj stvarnosti,koju sami možemo da obojimo bojama koje želimo,ponekad volimo da pobegnemo u onu stvarnost-stvarnost sna,malo manje opipljivu,vazdušastu…Da se tamo sakrijemo,odmorimo,doživimo nešto čarobno,neizvesno…Možda i strašno…Pa se onda neizmerno obradujemo kad se ponovo vratimo u ovu budnu stvarnost.
Sve u svemu,obe stvarnosti se na jedan fini način prepliću i mislim da su za nas jednako bitne i važne…
❤ ℒ ℴ ѵ ℯ ❤
Draga Leci, Upravo se vratih iz bioskopa, odgledala sam oskarem nagradjeni film “zivot Pi-a” u 3D i jos pod utiskom (toplo ga preporucujem) razmisljam o istini, kad ono i ovde
dobih “zadatak” na istu temu.Ljubim te i odoh da slazem moje kockice……….
Već odavno vidim “istinsku stvarnost”, samo što je većina oko mene ne vidi ….
Humanošću do prosvetljenja, to je moj savet za sve Vas, drugovi i drugarice sa Čukarice …
Draga Leci jako sam srecna sto se menjam i napredujem iz dana u dan…Gledam ljude kako zive u neznanju jer ne znaju za ZP i zive tako neke bezvezne zivote,nerviraju se itd. Ono sto bih ja volela jeste da nadjem drugaricu koja ce razmisljati isto kao ja i koja ce znati za sve ovo…Jer nmg vise da se druzim sa nekim drugaricama koje kukaju i ne znaju sve ovo…cak sam pokusavala na pocetku da im pomognem i verovale su u ovo,ali ne shvataju da se nece promeniti dok ne budu radile na sebi,jer nije dovoljno samo pogledati film “tajnu”, vec treba menjati i svoju svest. Ponekad mi dodje da ne izadjem iz kuce i da po ceo dan pisem afirmacije i radim na sebi, (budem u tom svom svetu) jer nmg da trpim ljude,to sam primetila kod sebe..Volela bih da se druzim sa uspesnim i pametnim ljudima koji znaju za sve ovo,jer me ovi oko mene jako nerviraju.Pokusavam da postujem svakoga coveka koji ne razmislja kao ja,pokusavam da postujem svacije misljenje,svaciju razlicitost,ali jednostavno volela bih da nisam okruzena njima, tj. da se ne druzim sa njima, a oni su mi jedini prijatelji.Sto se vise menjam,sve vise ne mogu da slusam njihove glupe i prazne price,a i vec sam primetila da me gledaju cudno jer razmisljam ovako.Potreban mi je neko ko ce razmisljati kao ja i da mogu sa njim da sednem na kafu i da motivisemo jedan drugog,a ne da gubim vreme slusajuci te price njihove koje nikud ne vode… pokusavam da se ne fokusiram na to i kazem sebi,neka misle sta hoce i nek zive kako hoce,ali osecam se ponekad usamljeno jer nemam s kim da pricam o svemu ovome,a sem toga ne mogu da budem non stop sama i ne izlazim iz kuce…sta da radim? Nadam se da cu uspeti i to da promenim i da cu konacno uspeti toga da se oslobodim da mi to ne kvari moju pozitivnu vibraciju i nadjem prave osobe za druzenje.
Draga Alex, ljudi oko tebe će poslušati samo ono što su spremni da čuju. Ne uzimaj teret njihovih životnih priča na sebe i ako sami nisu spremni da pomognu sebi, pusti ih.
Lično se pronalazim u tvojoj priči. Znam da nije lako kada smo svakodnevno okruženi osobama koje su u potpuno drugačijoj vibraciji. Toliko mi je u određenim periodima bilo preko glave druženje sa ljudima, jer sam, da bi ostvarila normalnu konverzaciju toliko morala da se udaljim od sebe i od stvari koje volim, da sam čak i sama sebi postala mrska. Meni je nekako najlakše da se osamim i uživam u kreativnosti. Nema ničeg lošeg u tome da čovek bude sam.
A nekako mislim da je pravi prijatelj isto što i savršeni partner. Treba da poseduje sve osobine koje nam prijaju.
Skoro sam se preselila iz rodnog grada. U gradu u kome trenutno stanujem ne poznajem baš mnogo ljudi pa mi roditelji stalno dovode nekoga čisto da imam društvo (u rodnom gradu je bilo još gore). Pokušavam da im kažem da je vrlo važno sa kim provodimo vreme i da se prijateljstvo ne zasniva na principu – družimo se čisto da ne budemo sami.
Ja pišem osobine koje mislim da moj prijatelj treba da ima, a onda satima zamišljam neku osobu sa kojom provodim kvalitetno vreme. Zapravo – sami smo sebi najbolji prijatelj i time što provodimo kvalitetno vreme sa sobom ulazimo u vibraciju za privlačenje pravog prijatelja. A na kraju baš kao i za sve stvari koje želimo da manifestujemo, ne treba se koncentrisati na nedostatak toga, već se truditi da stvorim osećaj kao da je već tu.
Možda se nećeš složiti sa svime što sam napisala, ali se nadam da se da je moj odgovor pružio dovoljno podrške i makar trunčicu osećaja prijateljstva. Nikad nisi sama niti usamljena u svom razmišljanju. <3
Razmišljam nešto pa rekoh da dodam, pošto mislim da sam ostala nedorečena – onog trenutka kad se opustiš (skoncentrišeš se većinu vremena na stvari koje ti prijaju), počeće da se dešava upravo ovo što je draga Nata napisala – život će za tebe napraviti selekciju ljudi koji treba da ostanu i odu iz tvog života. Što bi rekla Vina – odvojiće se za tebe žito od kukolja. Ja mislim da je bitno da iskoristiš mogućnost izbora sa kim se družiš. Na poslu ili u školi je recimo to teško. Ako moraš već s nekim da se družiš, trudi se da pronalaziš stalno nešto zajedničko i što je još bitnije, trudi se da gledaš samo najbolje u toj osobi.
Ako imaš izbor da prestaneš da se viđaš sa nekom osobom, jednostavno počni ređe da je viđaš. Vina je u jednom videu pričala da male razlike u razmišljanju uvek mogu da se prevaziđu. Ali ako je nešto ekstremno, počneš nekog ređe da viđaš. U svakom slučaju, po mom mišljenju, najbitnije je da se skoncentrišeš samo na najlepše strane svega i svakoga. Sve ovo je samo moje lično mišljenje, naravno ne tvrdim da je baš sasvim tačno.
Nisi sama u svemu tome alex,i mogu ti reci da su neki ljudi iz mog okruzenja jednostavno nestali sa mog puta.Iz nekog razloga mi je drago sto je tako jer pravim prostor za nove ljude koji ulaze u moj zivot.Za sve postoji vreme pa i vreme za promene i prilagodjavanje na novo a istovremeno i razumevanje za one koji stoje u mestu.To je tako.NaiMoon slozicu se sa tobom da neki ljudi cuju zaista samo ono sto zele,jer ne vide dalje.Budimo ono sto zaista jesmo,jer se menjamo za nase najvece dobro,a svi oni koji treba da budu tu,ili ce ostati ili ce novi doci…Sve je to zivot i rast. . . pozzzz svima 🙂
Nato, potpuno se slažem 🙂
Dragi moji hvala Vam puno…Trudim se,zaista se trudim da vidim u njima samo najbolje,ali ponekad me sputavaju u mom cilju zato sto bi oni voleli da postignu ono sto ja postizem i sve sam blize i blize tamo gde zelim da budem,njih to boli…Te drugarice svasta kazu samo da bi me odvukle od uspeha,ali ne moze mene niko da oduvuce ako mu ja to ne dozvolim,samo sto me jednostavno iznerviraju sto to i pokusavaju i onda se u meni stvara bes ogromni…Jer brinu o mom zivotu i ulaze u moje dvoriste ko sto bi se reklo,umesto da gledaju sebe i da rade na sebi.Ja se borim za svoj cilj kao lavica,a hijene svuda oko mene.Pokusavam da se fokusiram na pozitivne stvari i stvarno se najbolje osecam kad sam sama kuci sa svojim afirmacijama,ali isto tako ne mogu tako doveka da sedim…Moram i da izadjem napolje,ali ne mogu da ih podnesem,zaista mi treba novi prijatelj istog razmisljanja.pokusavam da ga privucem stvarno vizualizujem i trudim se da sto vise budem vesela…Nadam se da cu uspeti u tome,moram…Jer kada zelim da se prosetam sa nekim nemam nikog ko mi odgovara,osecam se bas cudno i drugacije od svih ostalih…Bukvalno stavim masku kad pricam sa svima,a kod kuce sam ono sto jesam.
Potpuno te razumem. Prvo pokušaj da kažeš svojim poznanicima da izobilje postoji za sve i da oni ništa ne gube ako se ti osećaš ispunjeno. Ako te ne razumeju, ne trudi se mnogo. Nije to dokazivanje sa njima vredno rasipanja tvoje dragocene energije. Samo se strpi i pravi prijatelji će doći. Postavi sebi neki svoj cilj (ili više njih) i uživaj u postizanju istog. Probaj da ideš na neke skupove gde ljudi otprilike podržavaju ovaj način života. Ja sam recimo za ZP čula kad sam krenula na jogu. Većina jogista je duhovno dosta svesna. Ne kažem da i ti moraš da kreneš na jogu, to je samo jedan od primera. Najbitnije je da ne brineš. Prihvati sebe sa svim svojim navikama i načinima razmišljanja iako drugi to ne rade. Ukoliko si registrovana na forumu ratnika svetlosti, slobodno me dodaj za prijatelja i pošalji mi privatnu poruku kad god poželiš. Ovo je moj profil http://forum.ratnicisvetlosti.com/memberlist.php?mode=viewprofile&u=463
Budi spokojna i svoju pažnju u potpunosti usmeri ka svom cilju.
Hvala ti puno,mnogo mi to znaci :*** sad sam se registrovala 🙂
^_^ <3