Ti si mozaik ovog sveta
Ti si slika, koju vidimo spolja i iznutra.
Ti si uvek vidljiv, samo što te ne vide oni koji te traže izvan sebe.
Vide te oni, koji su se kroz otkucaje svoga srca, približili sebi toliko blizu, i tu su te pronašli, Zato te sada vide u svemu, i svakome.
leci
LECI HVALA puno na svemu…
Sve sto pisete je tako neverovano jednostavno, precizno, istinito, a opet tako veliko i suštinsko..
VELIKOOOO HVALAAA…
Hvala ti draga Travičice, što si tu i što nalaziš inspiraciju na sajtu.
Hvala što si se javila, i na divnim toplim rečima prijateljstva.
Da, prepoznajemo se da smo jedno.
Bravo Leci draga, samo jos da dodam
TI SI JA A JA SAM TI.
Žiko dragi, bez toga neide nikako!
U pravu si, kao i uvek.
Pozdrav tebi i klincu!
Procitajte od Stiv Tejlora- Koliko ste svesni
Majo draga, hvala na preporuci!
Život je … kao i ljubav, a ……
Ljubav je kao vatra ognjišta u tvojemu srcu, i ne reci, nekad je gorela, nekad je bila silna, a evo sad se gasi ……
Raspiruj je svojim izjavama ljubavi, jer svaka riječ, poklon i pažnja je jedno drvo novo u ovom ognjištu ljubavi, koja će podići novu vatru, raspaliti plamen…… možda i u drugom srcu ….
To Ognjište je, ono koje ti utrobu greje i čuva ….
Jer Vatra čuva umornog putnika, RATNIKA VETRA u divljini od noćnih zvjeri, od rasplamsalih misli, koje se plaše ove Vatre i bježe daleko ….. daleko …..
Ova će te Vatra čuvati RATNIČE VETRA od iskušenja, od nekih tinjalica, koje te mame i koje ti nude svoju „ljubav“ za sitne usluge…..
Rasplaljuj svoju ljubav RATNIČE VETRA, raspaljuj svoju veru RATNIČE VETRA, jer čuvaće te u tamnim godinama koje dolaze, kada ljudska podrška izostane, kada je svuda mrak kao u tunelu…..
Večna vatra ĆE TE voditi RATNIČE VETRA ….
To je Luča mikrokozma, koja će goreti iznad tvoje glave, koja će dušu tvoju tešiti, krepiti i koja će ti pokazati Put……. KOJIM SE REĐE ALI HRABRO I NASMEJANO IDE!
Sa jednim malim zaveštanjem u smotuljku u džepu svoga kaputa …
RATNIČE VETRA, Bog je sa tobom, zauvek ……..
Od Siniše U TRENU za sve RATNIKE VETRA …
Leci, legendo …….
Rekla bih, ljubav je život i život je ljubav…
Da istina, najveća snaga u nama je ljubav, to ognjište u grudima…
Možemo želeti mnogo toga u životu, ali ništa ne može ispuniti čoveka kao moć sopstvene ljubavi.
Voleti znači biti slobodan.
Voleti znači biti srećan.
Možemo voleti one koji nas ne vole i one koji nas kritikuju i one različite i one sebične i nazovi moćnike i prirodu i životinje i promene, ehej promene koje život znače, jer ne bi ništa bilo živo da nema promena…volimo promene i sve, jer sve je to moguće ljudi voleti.
Kako kaže Siniša, ljubav je kao vatra ognjišta u tvome srcu…
Ehej vetreeeeeee…….nema ti kraja, jer ga nema…..uvek samo fijuk vetra i ognjište…
Bilo bi divno kada bi postojala knjiga sa svim autroskim tekstovima i mislima Ratnika Svetlosti. 🙂 Ja bih je lično nosila svuda sa sobom.
Draga NaiMoon, biće i toga, imam neku viziju…
Lubim te.
Radujem se tome!!! <3 Ljubim i ja Vas, mnooogoo!
Jes!
Mi smo svet,svet je san,san je slika,slika smo mi.Krug je zatvoren.Osaje nam jos samo da stanemo ispred slike i da pocnemo sanjati.
Ha ha ha ….Rozy, super su ti ova poređenja….
Da, stanemo ispred slike, ha ha ha super je!
Mia Leci,
ke bello, tutto.Un grande baco per tuo kuore.
Draga i mila Najzad, gracie, gracie, gracie!
Nemiri i borbe postoje u nama kako zbog spoljnih, tako i zbog unutrašnjih, mnogo dubljih faktora …
Život je poput sistema automatskog upravljanja, sa ulazom, izlazom i poremećajnim faktorima ….
Nekada, kada iz svakoga kutka tamna noć poteče, i zamagli vidik moje duše …
Nekada, čini mi se kao da se bude dani umrlih sata, kao da se duša moja seća minulih vremena i tiho jeca …
Kao večna pobeda, život tada lagano seda pored mene, osećam njegovo disanje ….
Sedi i priča tiho na uvce, šta je bilo nekada i davno …
Tražim tišinu, nekad zaista …… tražim, vapim za njom …..
Siniša, slušaj kako prošlost na tišinu miriše !!!
Momčilo , pusti vetar, hladan ….
E Saturne, srećo moja !
Da, mnogi su različiti dani koje doživimo…
Nizvodno, uzvodno, kao koraknapred, korak unazad, a nekada brzinom svetlosti napred tačno među zvezde,da, da , da…..
Bilo kako bilo, Život je svetlosna reka u svim našim putanjama, i ni ne sanjamo koliko smo bezbedni….
Sve više se utapam u život jednog sna i san mog života …
Momčilo, care ….., druže prastari …, večni …..
Jel mi to šalješ misli sa Plejada, ili možda iz samog centra Univerzalnog uma …
Nastavljam tiho jedan san bez kraja, iako su mi sećanja u idealima ostala ….
Nadanja ipak ostaju, u izmaglici naših života …
U sanduku želja, maštanja i nada i pokojih snova …
Kada sutra budem ustao iz kreveta, nadam se da ću podići zastavu SLOBODE ….
Siniša za Leci i sve Ratnike svetlosti !!!
Pozdravcic za Sinisu legendu 🙂
Poštovanje za prijateljicu, bogotražitelja i putnika po bespućima ljubavi !
Ovaj tvoj tekst me je asocirao na jednu misao Moojia, koji je rekao: ” Ne moraš biti ljubitelj cveća da bi uživao u cveću, potrebno je samo videti”
Siniša ne traži vezu sa tvojim tekstom, nema je, osim moje asocijacije…
Život je…
Sloboda je…