U moru života koji je oko nas, živimo svoj život, kako najbolje znamo. To isto rade svi drugi ljudi, pa čak i životinje…
Sve je više svesnosti u ljudima, da nema potrebe za negativnim sagledavanjima i dramama u nama, već da je izlaz u načinu na koji gledamo, u pozitivnom gledištu, u staloženom razgovoru, sa puno poštovanja prema sagovorniku, ma koliko bio različit, da se sasluša šta želi, i šta mi možemo učiniti.
Ovaj svet je igra polariteta. Život nosi različita iskustva, različitim ljudima, tačno onakva kakav su poručili svojom dramom, ili mirom i ljubavlju pozitivnog.
Uvek imamo izbora, svako od nas…i šta biramo, izbor je naš. Niko nije odgovoran do nas, zato niko drugo to ne može razrešavati da bude drugačije, do nas.
Kada nam dođu ljudi iz okruženja i počnu raspredati svoju dramu, nemojte se petljati u to!
Ne odustajte od svoje sreće i mira po nikakvu cenu, jer to je vaš domet i vaše postignuće. Nemojte imati dilemu, kako i šta raditi!
Ljudi kojima je način ponašanja da svoje probleme iznose pred druge, je samo pridobijanje nečije pažnje, energije. Oni vam šalju poruku, da ne žele rešiti svoje probleme, već samo trenutno da predahnu, uzimajući vašu pažnju i vašu energiju. Oni isto kao i vi imaju izbor da li žele negovati svoju dramu, ili žele rešavanje svoga problema, mir i ljubav.
Vi ste došli do vašeg mira i radosti, zato ne odustajte zarad toga, da će te u tom trenutku biti sebični prema ljudima. A recite da li su oni sebični prema vama, i uopšte taj pojam sebičnosti je toliko iskrivljen i mnogima nejasan.
Sebičan je svaki čovek koji gleda iz sebe ovaj svet...i recite mi kako onda može da se gleda ovaj svet, ako ne iz sebe, dakle sebično!
Sebičnost je isto igra polariteta ovog sveta, da sve ima svoju suprotnos. Još ako tome dodamo našu svesnu ne povezanosti sa Božanskim, nije čudno što ljudi ovako izdvojeni od svesti Boga posežu da se obezbede za sebe i na sebe.
U takvom svetlu sve je u nekoj meri sebično jer tako je predviđeno i potrebno, da bi ovaj svet napredovao i rastao, jer ga svako od nas iz lične perspektive gleda i gradi, iz sebe.
Naravno što je veća naša povezanost sa Bogom, sa jedistvom i svešću da smo svi jedno, naša sebičnost će se smanjivati, zato je naša drama ulaskom u novi period vremena osuđena na propast, a naša svest o jedinstvu će cvetati i širiti se!
Dobro je znati, da nikada u potpunosti ne možemo znati u kojoj tački svoga razvoja je osoba koja je do nas, pa ne možemo da joj kažemo kako da se ponaša, šta da uradi, i šta je za nju najpametnije osim nje same.
Zato ne možemo da kritikujemo i etiketiramo druge, jer nemamo uvida u širu sliku, nivou razvoja njihive svesti, bića. Svi se mi razvijamo svojim iskustvima.
Nečija smešna i besmislena akcija i reakcija, dakle drama, nekoga podučava. Zato se ne čudimo drugima i ne gledajmo tuđa posla, već budimo usidreni u svojoj radosti..
Život stalno teče za nas ali i za sve druge. Oni koji su obožavali svoje drame će vremenom prigrliti mirne pozitivne misli i ljubav. Tako će se uputiti na novo putovanje, tamo gde su već mnogi pristigli…
Pustimo sve duge, pustimo drame, i bavimo se sobom, svojom radošću.
Svaka rec je Istina.
I ima nas sve vise 🙂
Ima nas sve više probuđenih.
Hvala ti DenVik.
Baš tako draga Leci i terbali bi svi da to shvatimo i primenjujemo.
Ja za Život kažem da je to drama, film za koji mi sami pisemo scenario, mis mo dirktori, mis mo glavni glumci i mi odabiramo glumce za sporedne uloge.
Kakav ćemo scenario napisat, tragediju, horor, avanturistički, komediju ili šta već?
Kao direktori filma utičemo na sva zbivanja u filmu.
Izborom cele ekipe odredjujemo sadržaj filma (partneri i sve ostle oko nas). Ako nam nečija gluma ne odgovara zašto ne promenimo glumce, to je moć direktora.
Ako dopustimo da neko drugi napiše scenario, da neko drugi bude direktor, da glumci glume onako kako se njima svidi, da li je to onda naš film, da li je to naš Život?
Naravno da nije a sve je protiv naše volje.
Ako sprovodimo tuđu volju onda smo robovi tuđe volje.
To je kako ja vidim Život.
Veliki topli pozdrav.
Da, divno poređenje…život je film u kojem glumimo i učestvujemo potpuno. Drama je u tome što se poistovetimo sa svojim osećanjima, pa se zakačimo za njih i nosimo ih kroz svakodnevnicu, umesto da ih pogledamo i pustimo da prođu. Posmatrati ali neidetifikovati se sa njima, jer to nismo mi. Mi smo svest.
Žiko, divno je tvoje biće, tako da su i tvoje smirene misli lekovite.
Pozdrav, veliki, veliki!
Meni evo ovih dana, pa i danas, dosta tesko pada da se snadjem. Javi mi se na primer suprug dobre prijateljice iz inostranstva kaze da je ona dospela u bolnicu.
Normalno je da se ja onda dalje raspitujem te joj pisem e-mail gde je i tesim jer mi je dala na znanje da joj puno pomaze moje vedro raspolozenje i verovanje u dobre ishode.Pa pokusavam i da dam dobre savete, no uvek nije lako prepoznati granice.
Javi mi se zatim druga drugarica skajpom, slusam probleme, dok dodjem do reci vec vidim ona nije ni spremna da slusa.
Zatim posle duzeg vremena opet srecem poznanicu,ide od lekara sa nekih pretraga navodno ne znaju sta je….
Kao sto vidis tvoj tekst mi je kao narucen, imacu materijala za vezbanje.
Ljubim te 🙂
Da, pozitivno je lako, jer je to naše prirodno stanje ali kada dođe nešto teško, tada je panika. Postoji jedan način za sve teško i izazovno, utišati se i posmatrati to teško i izazovno ali se neidentifikovati sa tim, samo ga biti svestan, kao promatrač. Kada na ovaj način počnemo gledati na te teže trenutke, vremenom se u nama probudi snaga, kojom nas te sve izazovne situacije ne dotiču emotivno, čak počnemo sagledavati poruke mudrosti koje nam donose.
Postoji mnogo načina kako možemo pomoći sebi, i ovo je jedan od načina, veoma prirodan i lekovit.
Draga Najzad, pozdrav i ljubac.
Kako da ne saslusas prijatelja u nevolji ili kako da ne podelis problem sa prijateljem, ja imam teoriju da vise ljudi bolje moze da sagleda neki problem i da iz konstruktivnog razgovora moze da proizadje resenje.Cmokic
Draga Mico, najbolje je da činiš ono što te usrećuje i što je za tebe istina.
Slušaj svoj glas.
Pozdrav veliki, veliki.
Hvala ti mnogo na ovom divno izatkanom tekstu! Hvala jer mi je ovo bas dalo odgovor na moje pitanje od jutros. Juce sam rekla DOSTA jer nisam vise mogla slusati dugogodisnje zalopojke moje koleginice. Vec godinama svako jutro slusam njene “tragedije” od predhodnog dana, njene muke, jade… i bila sam tu da slusam, utjesim, dam savjet, ali poslije toga bila sam iscrpljena, bez imalo pozitivne enegije, jednostavno nije mi dobro poslije takvih razgovora. Znam da je ona iz odredjenog razloga u mom zivotu, ali mislim da smo dosli do tacke kada je meni dosta. i taman sam se jutros pitala jesam li ja sebicna zbog toga, dobih ovaj divni odgovor. Hvala ti Leci ne samo na ovom, vec i na svim divnim tekstovima i rijecima koje nesebicno dijelis sa nama
Drago nasmejano postojanje,
Kada je neko negativan u tvom prisustvu, možeš da odeš od njega, možeš sagledavati sa pozitivnog stanovišta, jer shvataš da si privukla ovakvu osobu u svoj život, a možeš otići na specijalno mesto u tvome biću u tvome srcu i dokje neko negativan možeš ga samo slušati i promatrati bez da se identifikuješ svojim osećanjima koji će proizići slušajući negativno. Samo slušaš sa specijalnog mesta u tišini i miru, bez pokretanja sopstvenih emocija i videćeš ukoliko budeš istrajala obaviće te neka energija koja će ti dati realnu sluku situacije i bićeš slobodna umesto zarobljenja svojom reakcijom i emocijama od pre.
Probaj iskreno pa ćeš videti da to funkcioniše.
Pozdrav.
Sve je bas tako i istinito,tesko je zapoceti menjati sebe ali nije ne moguce a opet nasu pozitivnu energiju kada je crpe najblize osobe ponekada je tesko se odupreti jer mi imamo emocija samo za ljude oko sebe…a te osobe koji nisu svesne da sire negativnu energiju jednostavno treba eliminisati iz svoga okruzenja,,pogotovo ako je neko toliko senzualan da je oseti na sekundu…samo se pitam kako postupati sa rodjenima koji ti svojom losom energijom i mislima znaju tvoj zivot poremetiti..
Tvoji najbliži mogu poremetiti tvoj život onoliko koliko im to dopuštaš.
Mi smo ti koji im dajemo snagu.Ako smo sigurni u sebe imamo veliku vjeru u sebe oni nam ne mogu baš ništa.
Sve emocije su super i to je sve u redu, nevolje su kada počnemo da ih tumačimo i identifikujemo se sa njima. To su samo emocije koje tranzitiraju kroz naše biće to nismo mi.Mi smo svest Božija.
Prekrasan tekst Leci.
Ljubim te do neeebbbaaa……
Hvala Daco!
Hvala draga Leci kao sto si druge dotakla i pokrenila da razmisljaju mene si pronasla u pravom trenutku sto samo ti mozes!!!puno mi znaci svaki tvoj tekst i savet ,ti nam pomazes da otklonimo i shvatimo nase izazove .Hvala 🙂
Snežo, hvala ti.
Svi smo mi jedno.
Draga nasa Leci tvoja krajnja recenica:Pustimo sve druge,pustimo drame,i bavimo se sobom,svojom radoscu.Govori SVE.Mislim da ima nesto u svemu tome sto treba da vidimo,a nesto da previdimo,kako bih ja to rekla, jer je sve to za nase najvece dobro.Sve te osobe koje se nadju na nasem putu i jesu tu, da bi nas nesto naucile,a ne znam da li ste primetili da su ponekad i ogledalo neke nase osobine koju treba da menjamo tj. da je se oslobodimo.Isto mislim kada su najblizi u pitanju, samo,tu nam treba puno strpljenja i ljubavi.Veliki pozdrav svima,i svi na sajam koliko vas ima!!!:)ima divnih knjiga :):):)Volite sebe svaki dan 🙂
Prvo covek je emotivno bice i nikako ne moze da bude ravnodusan(jer to osecanje nije prirodno),ako neko njegov utice svojom nazovi negativnoscu.Daco svako je siguran u sebe ali ne mozes svoja osecanja pretvoriti u robota da te nista ne dotice,,to vodi u ludost i psihoze
Draga moja Leci predivan post u kome sam se potpuno i istinski nasla,posle svih oscilacija, uzivam u sebi i u miru.Iznad svega osecam da si delom i ti zasluzna za to,zato HVALA I VOLIM TE nije fraza ili navika vec sapat srca kome si u ljubavi jako jako blizu,VELIKI POLJUBAC I JOS VECI ZAGRLJAJ
Draga moja Leci, ja bih rekla da je ovaj tekst proizisao iz neke licne drame, sto znaci da je subjektivan i to je sve O.K. Rekla bih, da u zivotu ne moze bez drame. Radost nas obnavlja, regenerise i daje snagu, ali retko kad uci i poducava. Drama je suocavanje sa stvarnoscu koju mi u tom trenutku ne dovoljno uvidjamo, a koja nas tera da pogledamo na nesto i iz drugog ugla, bas kao dramu na pozorisnim daskama. Emocije (koje su ponekad i drame) su samo pokazatelji, znakovi pored puta, a Svest (svedocenje, posmatranje) je Svetlo Ljubavi, kako si ti to jos bolje nego ja sad, u svojim predivnim, poucnim i punim Ljubavi tekstovima sa mnogo mudrosti govorila.
Hvala Leci za ovaj tekst, jer mi je pomogao da osvestim svoju licnu “dramu” sa svojim detetom i pokazao gde kao roditelji gresimo, gde se zanesemo i identifikujemo toliko sa nekim nasim licnim uvidom, mudroscu koju smo stekli kroz zivot i godine, i nesvesno ocekujemo od svoje dece to isto u njihovim dvadeset i nekim, sto je nemoguce, a sad vidim i da nije u redu. Drama postaje patologija i tz. vampirizam energije kada odbijamo i ne uvidjamo, nesto cemu je doslo vreme da naucimo, kako bi se popeli na sledecu stepenicu sopstvenog razvoja i kreacije. I kao sto se potvrdjuje Sve je Dobro, bas kako treba, mi smo jedni drugima ogledalo, ucimo jedni od drugih, napredujemo i razvijamo se. Vazno je samo da ne zaboravljamo da Volimo sebe i druge. Sve Vas volim i pozdravljam, posebno pozdrav i Spoyggiju tako mudrom mladom Coveku, cija energija malo nedostaje na ovom sajtu.
Kada je NEKO konstatovao,da je Bog u trenutku ”odsustva” napravio homo sapiensa, bio je upravu. Svako ponasanje hopo sapiensa je bez ”prisustva” ”istine od Boga”. Sva istorijska razaranja(negativnosti ratovanja i svega dr.)ljudskog drustva i poniranja svesti,dovodi zaista do zakljucka da je homo sapiens stvoren ,greskom. Sva bica pre homo sapiensa su bila takodje deo eksperimenta Boga. I on ih je u datom trenutku unustavo,sklanjao i dopustao SEBI da ponovi eksperiment sa primitivnijom rasom. Dokaz da nije uspeo, je ocigledan.Fali nam mnogo toga, pojedincima se probudi saznanje ali masama ostaje nedokucivost spoznaje,ko, zasto i kuda. Ovo nisu ona tri ”uvertirana’ pitanja, ovo su spoznajuca podpitanja pred pretpostavkom odgovora.
Divno. Jupiii za vas povratak 🙂