Draga Luiz,
Moj suprug je veoma agresivan, fizički i mentalno. Tretira me kao sluškinju, uvek viče na mene i zahteva nerazumne stvari. Dijagnoziran mu je kancer i odlazi na radijaciju. Moja ćerka je prevazišla probleme sa drogom i lagano vraća svoj život na normalu. Takođe sam odgovorna i za školarinu svog usvojenog unuka i plašim se da će me ta finansijska odgovornost isušiti do bankrotstva. Osećam se preopterećeno. Da li mi možeš pomoći da se suočim sa svim ovim što me je snašlo u životu?
Draga,
Naravno da si preopterećena. Zaboga, batali sve te obaveze i odmori malo od svega. Udalji se od svih njih dok ne poslažeš sopstvene prioritete. Ako nisi u mogućnosti da odeš na odmor, onda poseti prijateljicu i ostani kod nje nekoliko dana. To je tvoj život. Niko te ne može zlostavljati niti iskoristiti bez tvoje dozvole. Gde je ona ljubav koju si nekada imala prema sebi?
Sve pozitivne promene počinju u svesti. I sama sam u svom detinjstvu bila učena da hodam dva koraka iza muškarca. Takođe sam bila naučena da zlostavljanje prihvatam kao normalu. Trebalo mi je dugo vremena da shvatim da takvo ponašanje nije normala, niti je to ono što ja kao žena zaslužujem. Dok sam lagano počela da menjam svoj sistem verovanja, da menjam svoju svest, počela sam da razvijam samoljubav, i samovrednovanje. I kako sam to lagano savlađivala moj svet se menjao. I tvoj svet se takođe može promeniti.
Afirmiši:
Polažem pravo na svoju moć.
Ja sam moćno ljudsko biće.
Ja više nisam uplašena.
Ja posedujem snažnu unutrašnju sigurnost.
Ja zaslužujem da imam svoje granice.
Moje granice drugi poštuju.
Ja imam odličan tim podrške.
Što se više otvaram, to sam bezbednija.
Ja volim i poštujem sebe.
Sve je u redu i ja sam bezbedna.
Luiz.
