Da li želiš da znaš odakle zaista dolazi umrtvljenost?
Ne dolazi od toga što previše radiš.
Sva istraživanja pokazuju da umrtvljenost dolazi iz toga što ne zavrašavamo svoje poslove. Vilijem Džejms (William James) je jednom napisao: Ništa nije toliko umrtvljujuće, kao stagnacija na tački ne završenog rada.
Nedavno sam predavao seminar o samomotivaciji, i u toku jedne od pauza prišao mi je jedan čovek i rekao:
Hej, moj problem je izgleda taj, što nikad ništa ne završim do kraja, uvek sam već na drugoj stvari, a da predhodnu nisam ni dovršio.
A onda je pitao, ako bih mu mogao dati neke dobre afirmacije, kojima bi ovo mogao promeniti. Našta sam mu rekao: Zar misliš da su afirmacije ono što je tebi potrebno? Mislim, ako bi na primer morao da naučiš da koristiš kompjuter, da li bi to uspeo, tako što bi sedeo na kauči i ponavljao afirmaciju: ja znam kako da koristim kompjuter, ja znam kako da koristim kompjuter, ja sam odličan na kompjuteru, ja sam stručnjak za kompjutere….?
On je priznao da afirmacije sigurno ne bi imale niakvog efekta na njegovu sposobnost da koristi kompjuter.
Najbolji način da promeniš svoj sistem verovanja je da promeniš istinu o sebi, rekao sam mu. Da bi verovao da si odličan u završavanju zadataka, moraš izgraditi lični dosije obaveza koje si pozavršavao.
Pratio je moj predlog, sa velikim entuzijazmom. Kupio je sebi svesku, i na vrhu lista napisao: stvari koje sam završio do kraja. Svaki dan je sebi zadavao male zadatke i obavezu da ih završi do kraja. Dok je u prošlosti imao običaj, da počne da čisti svoju stazu ispred kuće, i ostavi je jer je zvonio telefon, sada, ostavi telefon da zvoni do besvesti, dok on ne završi čišćenje ispred kuće, i ne zapiše to u svoju svesku.Što je više stvari završavao, njegovo samopouzdanje se uvećalo i zaista je poverovao da on jeste odličan u završavanju poslova do kraja.
Zamislite koliko bi to njegovo samopouzdanje bilo trajno, da je to pokušao sa afirmacijama. Mogao je cele noći sebi da govori: ja sam odličan u završavanju poslova, i tako u krug, ali njegova desna strana mozga bi znala istinu.
Motivišemo sami sebe tako što završavamo stvari do kraja.
zasto u ovom slucaju,afirmacije nebi uopste pomogle?
Naša redovna pitalica u akciji 😀
Stiv Čendler je tip predavača/učitelja koji nas uči da delamo kada smo svesni da imamo neki problem.
Moje lično mišljenje je da postoje dva nivoa rada na nekom problemu. Jedan nivo je pripremanje sebe da uopšte je nešto moguće za nas. Tu su super afirmacije. Drugi nivo je kada samo naša lenjost, navike i otpori stoje između nas i gotovog posla, tu pomaže samo akcija. I tu opet možeš da pišeš afirmaciju tipa “Ja radim nešto”, ali dođe tačka posle koje se kreće u akciju.
Još jedna stvar, afirmacije su mnogo nežniji način da menjamo sebe nego akcija. Kada pišemo afirmacije polako menjamo svoju vibraciju i usklađujemo se sa završavanjem svog zadatka ili ispunjenjem svoje želje. Drugi način je dosta agresivniji i sastoji se od toga da sebe nateramo da nešto uradimo. Oba imaju svoje mesto i svrhu.
kad bih umesto imena stavila znak pitanja…sigurno biste pogodili da sam to ja :-))) Zapravo setila sam se necega,al se ne secam gde sam procitala ili je mozda iz filma “Tajna”,nije ni bitno!Tip postavlja pitanje(ovako kao ja:-))predavacu,zasto on nebi mogao da hoda po vodi,nasta je ovaj odgovorio “zato sto ne verujete da mozete”!E,onda meni pade na pamet sto pa neko nebi mogao da uradi nesto na kompu ako veruje da moze!Sto bi to bilo cool kad bi mogli tako jako da poverujemo i hop sutra ladno pricamo spanski!!!Pozzz