Kada smo iskreni u svojim odlukama, Božansko nam uvek pomaže, baš onako kako je za nas najlakše prepoznati, razumeti i prihvatiti poruku. Božansko deluje i daje za svakog drugačije. Poruke nam pomažu, da osetimo i vidimo sopstveno Božansko biće. Pomaže nam da se odlepimo od poistovećenosti sa fizičkim, a time se svesno uzdižemo Duhu svome, Duši, koja je naše istinsko biće.
Leci
Теку ето дани људског бивствовања …..
Понекад споро, некад пребрзо, никако да нам угоде ….
Момчило: “Ма што рече Синиша, све је игра …..”
Синиша: “Е, мој Момчило, тешко се дише данас, кад би бар ти знао да ми погледаш у карте и кажеш кад ће …..”
————————————————————-
Jа сам своју душу у твој живот прен’о
И све твоје мане, грехе и врлине
Заволео тамном страшћу, драга жено,
Страшћу ради које живи се и гине.
Ти си светлост моје радости и туге
И молитва чиста срца у самоћи,
Радост мојих снова у бојама дуге,
Вера мога бића у дану и ноћи.
Кад причешће дође душе коју звона
Зову вечном царству чистоте и мира,
Ти си моје вере велика Мадона
Пред којом се цели из светог путира.
Сима Пандуровић
Verujem da je sve, baš kako treba biti, i dovoljno da se srce raduje, a oči blistaju i ogledaju se u očima ljudi koje susrećemo.
To su oči naših miih i dragih!
Bez slučajnosti se susrećemo, dajemo jedno drugom i pomažemo, a onda nastavljamo dalje, tamo gde nas nešto vuče i privlači…
Ko bi ugodio jednom duplom jarcu, još se nije rodio…
Da nije teško ne bi bilo zanimljivo…da nije borba ne bi bilo primljeno, upijeno, shvaćeno…
Momčilo, brate, Božanski stvore, zagolicaj ovog dubokog oklopnika, pitomog srca, ovog ratnika vetra, da se smeje odavde do večnosti, ha ha ha ha tooooooooooo!
Nemoj prestati da ga uveseljavaš i golicaš, neka plače od smeha da ga čuje cela vasiona…
Hvala ti dragi Momčilo…
Hvala ti Siniša, lepo se smeješ, sijaš…
Rastanak
Nikad nije prijatan čoveku, u ovom slučaju meni, ali vreme je da se ide za vetrom …..
Pola godine smo se družili, ….., svi, a posebno Ti Leci, postali ste deo mene …
Osećam da sam i Ja postao deo Vas, te vesele družine prstena, ratnika svetlosti ….
Gde god da odem i šta god da radim do kraja ovozemaljskog opusa, svi smo neraskidivo povezani …
Sve je počelo jednog lepog sunčanog dana kada si me Leci pronašla sa tvojim nesvakidašnim, čudesnim tekstom …..
Od tada sam puno puta filozofirao, preterivao, nekoga možda i izluđivao …..
Delimično i ispovedio …….
Hteo bih, nešto na kraju da poručim:
Ako budemo postepeno, svakoga dana radili na usavršavanju našeg misaonog konvertora, pretvarača i perceptora naših duhovnih postulata i potreba neše duše, zauvek, u svim vremenima, bićemo porodica koja će se naslađivati u Univerzalnom Umu.
Za Krst Časni I Slobodu Zlatnu Ja Živim !
Svako dobro svima želim !
Putniče vetra želimo ti povoljne vetrove…
Baš tužno ako je ovo stvarno rastanak… 🙁
Bilo je zanimljivo čitati tvoje priče uz huk vetra!
Ali ko zna,možda te vetrovi ponovo vrate u naše jato…
kojem KRAJU ?Gos’n Sinisa,upravo teram strah na put bez povratka,a Vi tako,..nemojte da ga vracate….volim da citam vase komentare,ovaj KRAJ se sigurno odnosi na samo za DANAS…a lepo sam se primila na konstataciju,da smo svi OVDE jedna VEEELIKA PORODICA rodjena iz ljubavi …grlim Vas i pozdravljam sa ljubavlju 🙂
Jamina, svi smo mi jedna porodica, to je istina i nemoj biti tužna, jer svismo u tvom srcu.
Tu smo uvek sa tobom i volimo te.
Sa srećom, Sinke, i nemoj daleko! :* Uostalom, znam te, znaš me 🙂
A gde ćeš? 🙂
O, Sinisa, treba li pomoc?
Leci leci.
Slika je kao narucena,iz nje svetlost izbija,sve puteve pokriva.
Sinisi,koji nas je vodio i prato,svako dobro,gde god naumio.
I meni se svidela slika, kao izvor svetla.
Najzad, pozdrav!