Zašto je opraštanje neophodno, ako želimo da naš život bude srećan?
Zaštoje opraštanje toliko dragoceno za naše biće?
Kao prvo, želim reći da je ne opraštanje veliki teret za svakog čoveka, koji nosimo uporno sa sobom. To umanjuje našu životnu energiju i energiju radosti, i stalno nas vuče dole.
Osećanje koje nosimo u sebi u vezi ne opraštanja je naš nemir, koji nas destabiliše, jer nije ljubav i nije harmonija, tako da nas konstantno vraća i proganja, a to samo zbog toga, da bi taj segment harmonizovali, oprostili!
Kada ne opraštanje dugo traje, može dovesti do većih izazova što se tiče zdravlja, kako fizičkog tako i psihičkog.
Ljudi koji dugo ne opraštaju ili uopšte ne žele oprostiti, postaju ozlojeđeni, strogi, i obično se povuku u svoj svet odakle vrednuju iz svoje povređenosti i ljutnje. Ne oprostiti znači da živimo još u prošlosti, u tom vremenu kada se iskustvo dogodilo.
Svima nam se desi da nekada zamerimo, naljutimo se ili se osećamo povređeni, ali nije dobro nositi dugo ne opraštanje u sebi. Najbolje je čim osetimo neko zameranje drugima ili povređenost, da pogledamo zašto nam to život šalje i menjamo sebe, a ono što je do drugih da oprostimo.
Tako stvaramo pozitivno polje i za sebe, i za one koji su sudelovali u našem životnom izazovu.
Ako ste osoba koja želi oprostiti ali ne zna kako, to je super, jer nije važno da znate kako se to radi. Sasvim je dovoljno da to samo poželite, i život će se postarati da uredi sve što je potrebno, kako bi stvorio priliku, da vi oprostili na najlakši i za vas najjasniji način.
Dovoljno je prvi korak da uradite, ostalo će žvot!
Čovek bi trebalo uvek da polazi od ljubavi prema sebi, tako da odmah razrešava u sebi negativne emocije, da se ne bi one slagale i taložile u njemu, jer kada puno toga nakupimo, teret toga nas u našim očima čini drugačijim nego što jeste, i naše samopouzdanje trpi.
Ako hoćemo srećan život, dobro zdravlje, divne prilike sa divnim iskustvima, razrešavajmo negativne emocije prema sebi i drugima, tako da iz svega izvučemo pouku a ne razlog za zameranje i neopraštanje.
Sve je samo iskustvo iz kojeg se razvijamo i rastemo sa sve više i više svenosti, a ta svesnost podrazumeva iskustva iz kojih idemo napred, zato je opraštanje, neophodno prvo radi nas samih a zatim i zbog drugih.
Kada oprostimo, osetimo da smo se oslobodili tereta, da smo slobodni.
Kada krenemo od sebe i oprostimo, dajemo priliku drugom biću da pogleda šta je to što je njegov deo učešća u zajedničkom iskustvu.
To je divna i dragocena lekcija za obe strane!
Opraštanjem pravimo u sebi novi prostor za radosna iskustva!
Još jedno mala caka, ili mala pomoć za opraštanje…
Kada kažemo, opraštanje, prva osoba ili događaj koji nam padne na pamet, je obično iskustvo koje prvo trebamo oprostiti!
Divno Lecii! Imamo mi svi da oprastamo stosta…. al’ malo je problem priznati to. Tako kad pricam sa dosta njih , vecina nije ni svesna ili je to duboko zakopano u dusi,kazu da nemaju sta drugom da oproste… Hvala dragom Bogu sto imamo i to vidimo ,osecamo da oprastamo ,pustamo i rastemo! AMIN!
Da u pravu si Majo!
Ali sve je energija i opraštanje, zato oni koji osećaju i vide opraštaju i time pomeraju vibraciju energije i menjaju stvarnost i postaju primer. Tako oni koji neće oprostiti tada mogu bolje videti novu stvarnost i osetiti promenu vibracije energije i videti sebe. Tada oni uče iz primera onih, koji su videli pre njih. Sve se povezuje, nadovezuje. Svi smo povezani.
kako ti kažeš Amin!
Hvala ti Leci, jednostavno, jasno receno. Kada naucimo oprastanje, koje rasterecuje zivot, prociscava ga, cini ga lepsim, daje nam snagu da sledeci put jos lakse oprostimo i idemo dalje.
Tako je Suzi, kada krenemo opraštati, sve lakše i lakše praštamo, jer je došlo vreme kada će mo biti sve više i više fokusirani da se povezujemo ali da isto tako budemo u sebi utvrđeni…vreme vodolije, poniranje u sebe.
Predivna Leci, pomozi mi. Moj zivot se pretvorio u strah, tamu. Plasim se svega, anksiozna sam i ne znam kako da se pokrenem. Probudim se sa bolom u grudima, sa nji i legnem. Imam napade panike, cesto sam sama. Imam malo dete, zelim da se pokrenem zbog njega ali negativne misli me razaraju. Pomozite mi, ocajna sam.
Za početak budi pozitivna, bez obzira šta ti se događalo i kako se osećala, jer će pozitivan stav i pozitivne misli, promenuti vremenom sve što te boli, i fizički i psihički.
Kreni korak po korak, problem po problem rešavaj pozitivnim stavom ili čitaj naše tekstove koji ti mogu pomoći.
Ljubim te i pozdravljam.
Vi ste tako divni, velicanstveni. Beskrajno sam zahvalna na odgovoru, suze su mi potekle. Ja citam stalno sve sto pisete, ali ne znam kako da pocnem. Ne znam ni gde da postavim pitanje, ovako sam pokusala i odusevila se Vasim odgovorom. Suze su mi potekle.
……ako verujes Leci,vec nekoliko dana “lupam glavu”,trazim moj “kamen”za koji sam “zakandrljila”,i sa ovim savetom na kraju teksta….osetih olaksanje …a i suza je potekla,onako iskrena ….sta reci nego HVala NA TEKSTOVIMA,SVAKI JE OD BOGA DAT …..VOLIM VAS SVE
Verujem ti Jamina, i neka je potekla suzica, to je ona sa čistom porukomljubavi.
Volimo te i tu se ništa ne menja, ha ha ha
Puno hvala na ovom prelepom tekstu.Tako mi je trebao.
Gordana, e drago mi je i veselim se da te je dotaklo!
Pozdrav i hvala na poseti!
@ranjiva
Promeni nick u pozitivna, i izvoli link kjnige za citanje koja ce ti oplemeniti i promeniti zivot, skoro svi smo sa tom knigom poceli
http://www.scribd.com/doc/9287138/L-Hay-Kako-Iscijeliti-Duh-i-Tijelo
i odgledaj ove video klipove obavezno, vrlo su lagani, zanimljivi i inspirativni
http://www.youtube.com/watch?v=lScyi3pBG4E&feature=player_embedded Ti mozes izlijecti svoj zivot
http://www.youtube.com/watch?v=WrTUNLHUTK0 tajna film the secret sa prevodom
Lana, knjigu sam kupila i procitala. Doduse na brzinu ali sve hocu ponovo pa nikako. Pocela sam i sa afirmacijama i jedno vreme mi je bilo ok. Onda sve palo u vodu. Strah, strah i strah. Hvala ti puno.
Ranjiva, pridruži se našem forumu, radtnika svetlosti, tamo su svi ljudi kao što je draga Lana.
Pozdrav Leci.
Draga Lana,
Hvala ti na pomoći.
Divni ste ljudi svi ovde koji dolazite, ja sam oduševljena svima vama.
Voli vas Leci
@lana
imate li mozda jos neki link knjige od Luiz,mnogo bi mi znacilo?Hvala unapred
@Jasmina Izvoli
http://www.scribd.com/doc/56740474/Lujza-Hej-Spisak-Bolesti
http://www.scribd.com/doc/56740723/Lujza-Hej-Misli-Srca
imam i Kako da izlecite svoj zivot ali u pdf verziji, ne znam kako da ostavim ovde?
Javna ispovest – III deo
Za one koji su otišli …. (za moju baku Mariju)
Za one koji su tu ….
Za one koji će tek doći …
Jednog hladnog novembarskog dana 1996 godine, dogodilo mi se „nešto“ možda i najuzvišenije što nama običnim smrtinicima može da se dogodi …
Pre toga, mislim da treba da Vas nakratko upoznam sa „još jačim“ doživljajem moje bake koja se zvala kao i „ONA“ kojoj sam život povetio …. Marija …
Bakin doživljaj se odigrao 1935 godine, u kući gde je živela cela porodica, njen otac, sestra i četiri brata ….
Da ne dužim, bakin otac, moj pradeda, bio je od 1921 godine sam sa šestoro dece (bakina mama je umrla na porođaju sa najmlađim sinom), a šuster po profesiji …. U jednom trenutku, finansijska situacija (tačnije egzistencijalna) bila je skoro neizlečiva, neizdržljiva ….. Baka je obožavala svoga oca i često mu pravila drušvo dok je on do kasno u noć popravljao tuđu obuću. I te večeri bila je u njegovoj blizini, kada je čula razgovor koji je on što na rumunskom (pradeda je bio rumun) što na srpskom vodio sa ženinom sestrom ….
U jednom trenutku očaja, zaplakao je i rekao da će svu decu ubiti, a naposletku i sebe, jer nema para da ih prehrani, a ponos mu ne dozvoljava da …
Baka je u suzama istrčala u dvorište i trčeći krenula da se kreće ka kapiji. U jednom trenutku, tresući se celim telom, osećajući neku silu ispred sebe podigla je pogled i ugledala ……
Evo i meni, toliko vremena posle kreću suze na oči, a toliko je vremena prošlo (bar 30 godina) od kada mi je baka ispričala svoje „čudesno“ iskustvo !
Pred bakom se niotkuda stvorila žena u crnoj monaškoj odori, ozarena lica, nasmejana, ….
Raširenih ruku …. O, moj Bože ….
Rekla je baki „ne plači, dođi u moj zagrljaj“!
Od siline „energijskog trenutka“ baka je pala u nesvest, a sledeće čega se sećala bio je tihi razgovor njenog oca i žena iz familije pored njenog kreveta, iz koga je razaznala da pričaju o Svetoj Petki ….
Evo opet suze u mom oku ….
Bilo je to davne 1935 godine….
Novembar je 1996 godine …. Pričam baki o mom doživljaju od pre par dana.
Plače baka, zasuze i meni oči …. jer tog novembarskog hladnog jutra, dok su mi žena i ćera spavale, video sam je i ja ….
Kada sam nakon popijene čaše vode izašao iz kuhinje i krenuo ka spavaćoj sobi, osetio sam neku veličanstvenu dobrotu i potrebu da zaplačem od neke neobjašnjive sreće ….
Okrenuo sam pogled ka dnevnoj sobi i O Bože, O moj Gospode, ONA, velika svetiteljka i molitvenik je stajala i ozarenim licem netremice u mene gledala ….
Stajao sam tako kao paralizovan i ne znam kako to da Vam opišem, ohhhhhhhhh, ….. kao blažen, a u isto vreme i preplašen od svetinje, jedne od najvećih za srpski rod !
Stajao sam pred Svetom Petkom !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
To je najveća tajna mog dosadašnjeg života, koju sada delim sa Vama, tajna za koju zna samo moja najuža porodica !
Leci, ispred mene je stajala Sveta Petka, ne znam koliko, jer ne znam ni kada je nestala …. Samo se sećam da me je žena pitala u šta blenem, što se ne vratim u krevet (išla je do kupatila) …..
Baka je otišla Bogu 2009 godine i nadam se da je ponovo videla i Svetu Petku …
A Ja, …………, pa šta da Vam kažem, idem dalje nadajući se da ću za života, negde iza kraja beskraja moje duše, ponovo osetiti ono što smo moja voljena baka i ja jednom osetili …..
Nisam tužan, ali mi se sada plače, …., valjda od sreće …..
† Sveta Petko moli Boga za nas!
Amin, Bože daj …..
Sve Vas voli vaš Siniša
Siniša, beskrajno ti hvala što deliš sa nama tako veličanstvenu tajnu tvog dosadašnjeg života, i sigurna sam da će te Bog nagraditi još mnogim darovima, zbog krotkosti tvoga bića.
Mogu zamisliti sreću tvoju i ushićenje i bujicu osećanja kako te preplavljuju. Dobio si doživljaj, koji može uzvisiti tvoju dušu na najlepši i najveličanstveniji način…
…I sada posle toliko godina…te 1996…tvoja Duša se zaplače od doživljaja koji budi taj trenutak…
…Bože, kako Bog zna šta je najviše za svakog od nas…da nam da…
Stajati ispred tako divnog duhovnog bića…pa to je zaista nešto…neopisivo i za tebe i za tvoju dragu baka Mariju.
Divna je ta povezanost i ljubav između vas dvoje, prediva!!!!!!!!!
Čitam tvoje reči i razmišljam, kako život piše romane, a ne samo u pesmi Jadranke Stojaković, veš u stvarnom životu iluzije, ha ha ha …proćiće i taj period…a onda ćemo biti ono što jesmo i to će biti stvarni život!
Verujem u to čvrsto!
Život ti je divan Siniša!
Sa ove strane tvoje stvarnosti, kažem ti divan je.
Puno te pozdravlja tvoj prijatelj Leci
@Lana srce si.Pa ne znam ni ja,ali cu se raspitati ili ce mo nekako preko fb,znaci ako budes saznala u medjuvremenu kako moze,ti ostavi ovde porukicu,a ja cu pratiti tvoje komentare, znaci mislim ispod ovih predivnih clanaka koje ekipa objavljuje BLAGOSILJAM TE LJUBAVLJU I VOLIM TE OD SRCA
Samo da kažem da sam onaj sa monoklom ….Ja
Nisam ni mislila da je drugačije, ha ha ha …