Kad roditelju pukne film

Zanima me koje je vaše mišljenje u vezi ovoga i kako ste se i sami postavili u sl. situaciji kada ste bili svedok ovako nečeg.

Cenim sve vaše komentare 🙂

16 Comments

  1. aneta

    NIkad, ali nikad reagovati… I sama sam majka malog djeteta, ne volim da se reaguje na moje odgojne mjere, bilo da je to grdnja ili tjeranje da jede voće, ili nesto trece, Svaki roditelj voli svoje dijete neizmjerno, i uz dužno poštovanje tebi Vina prekrasna si mlada djevojka, ali djeca su mali svijet za sebe, prolaze faze od potpune nevinosti do potpunog bezobrazluka, kada tjeraju po svom. Ovdje ne pričamo o zlostavljanju, koje nećete vidjeti na cesti, mislim da se na to treba više orjentisati nego na odgojne mjere koje vidite na ulici. Postoje roditelji koji nemaju strplljenja a ponajviše poštovanja za svoje dijete i to je njihov SAMO NJIHOV PROBLEM. Lično da bi se naljutila iako ne tučem svoje dijete kada bi u momentu kada moja princeza plače urla udara me i ruši stvari po marketu, a ja pokušaam svim silama da je odgovorim od toga, da mi pride nepoznata osoba i poziva me na red, i dijeli savjete o odgoju. N kazem da su batine odgojna mjera, ali tada se bolje ne miješati. Svaki roditelj poznaje svoje dijete i vjeruj više bi se ta mrva uplašila tebe da pridjes da vičeš nego roditelja koji mu drži lekciju,

    • Vina

      Aneta, hvala ti što učestvuješ 🙂
      To je ta nedoumica o kojoj pričam, kada je granica , dokle ide granica…? Hm… Iskreno, meni je strašno videti da se malo dete ošamari i da se na njega urla. Gde je granica i da li imamo prava umešati se?…

  2. Holms

    Da, umesati se!!!

  3. Josifa

    Pozdrav,
    Bila sam svedok razlicitih situacija u kojima su deca maltretirana i zlostavljana,naravno da sam svaki put reagovala,smatrali su da to nije moja stvar, da se ne mesam… Jednom prilikom na setalistu majka je samarala devojcicu od 2-3god zato jer joj je ispao sladoled i isprljao njenu belu haljinicu. Pao mi je mrak na oci,prisla sam joj (majci) i osamarila je bez reci. Bila je zbunjena, onda sam joj rekla, hoces da se bijes.ok onda to uradi sa nekim ko ti je ravan! Na to mi je ona odgovorila “ja sam je rodila,ja cu i da je ubijem ako treba” a tebe cu da tuzim! Ok, pozvacemo policiju i centar za socijalni rad, rekoh joj… Uhvatila je dete i otisla…
    I sama sam majka decaka koji uskoro puni 14 godina, Prosli smo sve moguce faze, u njegovom odrastanju, i kad je andjeo i kad je bio djavolak, znao je toliko da me iznervira da sam mislila da cu da eksplodiram. Samo jednom sam ga lupila po guzi, nije ga zabolelo fizicki, ali njegov pogled tada cu pamtiti dok sam ziva. Suze u uglovima ociju, tugu i razocaranje u mene… Tada sam se setila svih onih batina koje sam dobila od majke i zasluzenih i nezasluzenih… pomislila sam, “zar treba da me mrzi moje rodjeno dete kao sto ja mrzim zenu koja me je rodila?”
    Posle tog nemilog dogadjaja sam pricala sa njim, bio je mali tada, 3-4 godine mozda, pricala i pricala, kroz te price sam mu se izvinjavala. Izgradili smo jedan korektan odnos pun poverenja.
    Muz i ja smo svom sinu dali potpunu slobodu i odgovornost za istu, Zna i dan danas da me iznervira,u tom trenutku izbrojim do 10, kazem sebi polako,nije sve kako izgleda,nije strasno ni vazno… ohladim se vrlo brzo.
    Mislim da deca nisu kriva kad histerisu ili su nemirna, tada samo zele da privuku paznju, A i kako bi drugacije? Nebrojeno puta sam videla da dete kaze 100x mama dok mu se ona ne odazove jer u tom trenu”ima preca posla” gleda seriju ili prica sa prijateljicom,ili…sta god.
    Uvek sam mislila da nisam bas najbolji roditelj, sve do trena kad je moj sin dosao iz cista mira i zagrlio me. Pitala sam ga cemu da zahvalim za zagrljaj? Odgovorio je: Zato jer si totalno otkacena i najludja majka na svetu, zato jer me kapiras i kad ja sebe ne kapiram i zato jer te volim najvise na svetu!”
    I kako da vicem na njega? Zasto da svoje frustracije na njemu iskalim? Deca su tu da ih volimo,mazimo i pazimo, Vaspitanje kroz ljubav daje najlepse rezultate, 🙂

    • Vina

      Josifa, svaka čast na hrabrosti! Woooow! Ladno ošamarila ženu 😀 Mogu zamisliti iznenađenje na njenom licu !
      Iskreno, meni dođe tako nešto u glavi, ali mislim da bih ipak samo nešto rekla, čisto da razbijem vibarciju 🙂

  4. Jecika

    Zanimljiva tema 🙂 E ovako ja mislim da sve počinje od misli koje roditelj ima o tom svom djetetu. Ja imam sestru kojoj mogu majka da budem i znate stalno smo se svađale, osjećala sam da me ona (tako malena) uopšte ne poštuje, da je bezobrazna prema meni itd… Bila sam besna,frustrirana takvim njenim ponašanjem!! I onda sam shvatila da sve polazi iz moje glave. Naravno da je volim, ali moje mišljenje o njoj je bilo da je strašno bezobrazna i takva je bila prema meni!!! E pošto sam promijenila svoj fokus i sada je gledam kao malo dobro dijete imam i takvo iskustvo… I ovo što si rekla da djeca osjete vibracije roditelja, da, definitivno znam to i po sebi! Veliki pozdrav :))

  5. Vina

    Ovo je baš osetljiva tema, i tanak led, jer nije lako biti roditelj, i zaista je nezahvalno umešati se, ali ipak, dete je malo i ne zaslužuje šamare i dreku. Definitivno.

  6. Josifa

    Tacno, nije lako biti roditelj,ali nije lako ni biti dete 😀 Nihov svet je totalno drugacii od naseg,realnog. Zaista treba samo malo da svako dete bude dobro dete,pod tim mislim srecno i shvaceno. Kazne i uskracivana,zabrane…uvek sam protiv toga,imaju kontraefekat i vaspitane postaje dresura… moje skromno misljenje

  7. zorica65

    Prvo pozdrav za sve od novog člana.Mama sam tri sina,koje sam rodila sa 24,26 i 40 god.Slažem se sa svim komentarima,pa da skratim,pala mi je na pamet jedna konkretna situacija.Znamo kada je dete uznemireno,jedna od metoda je da detetu skrenemo pažnju.Vina,ti kažeš da bi volela da preneseš pozitivne vipracije,zamisli da priđeš roditelju i sa osmehom na licu ga upitaš gde se u prodavnici nalazi neki artikal,ili npr.slučajno ga ćušneš korpom i uz izvinjavanje skreneš mu pažnju na neki razgovor,pri tom pohvališ haljinicu te male,crnooke devojčice….pohvale….osmesi….i klik….negativne vibracije su bar na kratko prekinute.Nisi se mešala,nisi kritikovala,pa još ako si uspela da preneseš pozitivnu energiju u tom trenutku,eto uspeha.Više od toga nisi mogla učiniti.

  8. sunny day

    Tema je vrlo osetljiva…Mislim da treba reagovati,direktno ili bar indirektno(makar usputnim komentarom ili izrazom lica)dati na znanje roditelju da je to što radi,koliko god on mislio da je opravdano,ipak nasilje nad tim detetom!I fizičko i psihičko!Ja nisam roditelj ali mislim da ako smo već rešili da donesemo to dete na ovaj svet,trebamo i moramo da ”iskopamo” iz sebe kako znamo i umemo strpljenje za to dete.Mislim da uvek ima i drugih načina za vaspitavanje i ”obuzdavanje” deteta!Ne treba dete da bude neko na kome ćemo isklaljivati svoje lične frustracije!

  9. Mina 1989

    Vina bas si lepo nasminkana, i najbolje od svih boja, ti stoji ova crna kosa. I imas jako lepe zube. Ali, stvarno 🙂
    Sto se tice videa, do sada sam okretala glavu kad vidim da neko vice na svoje dete ili ga udara. Mislila sam, njegovo dete, njegova stvar, nemam prava da se mesam.
    Ali, sada sam se malo zamislila. Mozda ipak treba reagovati, na neki lep, prijatan, neposredan nacin.
    Svidja mi se komentar clana zorica65.

  10. Suzi

    Jeste Vina, apsolutno si u pravu kada kazes da se nase vibracije odsikavaju na nasu decu. Ja sam majka i ,dok nisam stigla do tog saznanja, prosla sam sve faze i stavove prema deci, od ”samo idiot moze da bije dete”, preko ”sada mi je jasno zasto su poludeli i digli ruku na dete” do (sada) ”decu ne treba tuci, definitivno, ni pomisliti na to, ni urlati, ni kaznjavati, vec STRPLJIVO, sa sto vise smirenosti razgovarati i pre svega i uvek VOLETI”. Sa tom spoznajom i stavom zivimo najlepse vreme divnog odnosa, moje dece i mene. Sve sto me u proslosti cinilo nezadovoljnom (a i decu,takodje) bilo je apsolutni odraz moje sveukupne vibracije.
    Ne postoji knjiga ili skola od kojih se moze nauciti i postati dobar roditelj- to ponekad kazem i svojoj deci, kada pokusavam da priznam neku svoju gresku prema njima.
    Sto se tice tvog pitanja, dali reagovati kada roditelj bije dete, ja imam potrebu da reagujem i reagujem a to se od situacije do situacije razlikuje, ali je, u osnovi, da se na sto blazi nacin promeni negativna vibracija te scene. Prim. jednom(pre vise godina) me je ‘osinula’ dreka majke(ispred Doma zdravlja) i dok sam se okrenula vec su pljustali samari nad malim detetom(koje je takodje histerisalo). Stala sam na pola metra od njih i mirno rekla ”Heeej, hajde malo polaako … bice bolje, samo polako” . Na licu majke su se izmenjali iznenadjenje, ljutnja(prema meni), zbunjenost i konacno je nesto ‘splasnulo’ . Na trenutak je i dete osetilo promenu i ono se malo stisalo. Ono naelektrisanje kao da je utihnulo Stajala sam jos trenutak mirno, klimnula glavom uz jedva primetni osmeh i produzila a majka je vec mirnije pocela da objasnjava detetu. Steta je nacinjena(batine), nisam mogla da prodjem kao da nisam primetila nisto, nisam pomogla detetu tada, ali se nadam da ce se ta majka trgnuti i porazmisliti da je uradila nesto sto ne valja, u najmanju ruku,sto tera ljude oko nje da reaguju.
    Zahvalna sam sto sve manje nailazim na slicne scene(mozda ih ne privlacim 😉 ) ali nikad me instinkt ne vara kako treba odreagovati i dali uopste reagovati(ponekad samo prodjem, jer osetim da ne vredi, na zalost) .
    Bices jednom divna mama.

  11. Milica

    Mislim da je ponasanje deteta, cak i najmanjeg, direktan pokazatelj energije roditelja. Cesto vidjam u komsiluku ljude koji su besni, agresivni i puni crne, negativne energije. Sva deca tih roditelja imaju podocnjake, izgledaju umorno i razdrazljivo. Takav roditelj ne razmislja ni o energiji ni o tome koliko steti sebi i svom detetu. Zasto takvi ljudi radjaju decu nije mi jasno. U stvari, jasno mi je. Prave tu decu zbog drustva i pritiska i onda su to deca rodjena kao nezeljena i nevoljena. I ja sam takvo dete i to znam. I znam koliko ce ta deca morati da rade na sebi da oproste roditeljima.

  12. Ezio

    Posto jos nisam roditelj, smatram da nisam kompetentan da 100% dam neki odgovarajuci savet sto se tice samog vaspitanja i odgoja dece. Ne moze neko da prica o tome kakvog je hrana ukusa, ako je pretodno nije probao. Zar ne? :))
    Sto se licno mene tice izuzetno sam osetljiv kada je u pitanju makar i najmanja nepravda, a da ne pominjem fizicko i verbalno maltretiranje.
    Kada mi se desi da nazalost prisustvujem situaciji kako se neki roditelj izderiva ili ne daj Boze udara svoje dete, obicno imam u glavi sliku kako doticnu osobu ubacujem u top i lansiram u orbitu… bukvalno :)) No, salu na stranu, scenario se obicno zavrsi na tome da mirno prodjem i sto bi se reklo “iskuliram”, ukoliko naravno ne bih primetio da je situacija kriticna i da zaista zahteva intervenciju. U protivnom, izbegavam da se mesam u tudje odnose u familiji, u ovom konkretnom slucaju, u odgoj dece. Zasto?
    Evo jednog konkretnog primera baziranog na prostom zbiru cinjenica iz kojeg je lako izvesti logican zakljucak.
    Naime, opste je poznat temperament i mentalitet nas Juznoslovenskih naroda kroz istoriju, koji ne bih sad komentarisao. Ne svih naravno, ali nazalost vecine. E sada dodati na takve “hot headed” persone nacin i kvalitet zivota, okruzenje, negativnu energija, mizerni ekonomski standard, svakodnevni stres i matematika je jasna.
    Zbir svega toga su ljudi cija je psiholoska i duhovna stabilnost postojana koliko i kula od karata pod naletima vetra. Neke kule su doduse u stanju da se odupru tom vetru, pa cak i uraganu, a neke padaju i bez najslabije promaje.
    I sada zamislimo kolika je psiho stabilnost osobe koja je u stanju da vice, psuje, ili ne daj Boze samara svoje dete, kao da je ono krivo za sve nevolje ovog sveta. Ne bas velika u tom trenutku ocigledno. Ta kula od karata ce se srusiti i bez vetra.
    U tom trenutku ja kao prolaznik koji se grozi takvog ponasanja, prilazim doticnoj osobi i napominjem: “Izvinite gospodjo (gospodine), ali to sto radite, nije u redu, bla, bla, bla…” Takva osoba (opet zavisi od jedinke do jedinke i ne moze se generalizovati) se moze, a najverovatnije se i hoce, u prvi mah osecati besno, a potom porazeno i osramoceno, jer je kvalitet i nacin odgoja doveden u pitanje. Doticna persona ce mozda nastaviti svadju samnom ili ce progutati knedlu i zadrzati to u sebi dok se ne vrati svom domu, kako se ne bi jos vise osramotio/la.
    Ovo opet ne mora da bude konstanta ni u kom slucaju, ali svi znamo kako vecina ljudi reaguje i kako se oseca kada im je makar i najmanje povredjen ego.
    … Ok znaci. Uspesno sam intervenisao i problematicnom roditelju ukazao na greske njegovog odgoja. Ukoliko zaista jesam, onda je to savrseno i veliki plus za mene, a jos veci za roditelja koji je uvideo svoje nedostatke. Medjutim ukoliko je ta “progutana knedla” od strane doticne osobe samo manifest kako bi se izbegla dalja rasprava samnom ili sa jos nekim prolaznikom, a povredjeni ego je i dalje ostao, onda imamo ozbiljan problem. Iako ne mora da znaci, ali postoji mogucnost, da ce takva osoba, nakon tudje intervencije postati jos vise besna na sebe, a i na svoje dete. Posto je izbegnuta dalja diskusija sa nepoznatim prolaznikom (ja ili bilo ko drugi), taj bes moze cekati dok se pomenuti roditelj i dete ne nadju sami izmedju 4 zida svoga doma gde ih niko ne gleda osim eventualno ukucana, a nakon toga, dodatno isfrustrirana mati ili otac moze da pristupi jos gorem verbalnom ili fizickom kaznjavanju svog deteta.
    U medjuvremenu, mi sa ponosom likujemo kako smo ucinili dobro delo za danasnji dan i ne sanjajuci da smo mozda svojom interferencijom jos vise pogorsali stvar.
    Nekome ce ovo delovati mozda odvise pesimisticno, ali licno smatram da je to samo malo sire sagledanje spektra dogadjaja koje nase akcije mogu da prouzrokuju.
    Naravno, ovo sve do sada napisano se odnosi samo na situacije ukoliko je po sredi vikanje na dete ili blaga pljeska po turu kao opomena. Ja se secam da sam ih dobio par od oca kao dete i nije bilo uopste bolno (vise kao da pecne komarac), nego vise kao opomena, pa mi je cak bilo i smesno sto bi se tata iznervirao :))))
    Sto se tice aspekta vaspitanja od strane svojih roditelja, stvarno nemam nikakvu zamerku, osim sto su u nekim slucajevima bili mozda i previse popustljivi prema meni :))
    Glavne traume koje sam ja pretrpeo su bile u osnovnoj skoli od strane svojih vrsnjaka. To medjutim nije tema za ovu pricu.
    No, da zavrsim sa smaranjem onoga ko ce citati ovo :))
    Nadam se da se iz mog komentara moze zakljuciti sta sam hteo reci.
    Sve zavisi od situacije i od osoba. Treba proceniti nacin na koji nekome treba prici u takvoj situaciji i da li uopste treba prici, kako se ne bi proizveo jos gori efekat.
    U svakom slucaju, ukoliko pedagoska metoda ukljucuje samare koji detetu ocigledno nanose bol onda se itekako treba umesati, pa cak i pozvati policiju ukoliko bi trebalo. Ukoliko je samo vika ili blaza pljeska po turu kao vid opomene, ja licno se ne bih mesao, da ne bih svojim delovanjem ucinio stvari jos gore.
    Ali kao sto su svi vec naglasili, ovo je izuzetno ozbiljna tema za razgovor i ja se nadam da je moj komentar makar malo koristio onome ko ga je procitao 🙂
    Sve najbolje Svetlosni Ratnici 😉
    Peace 🙂

  13. S ljubavlju "Ja"

    Roditelj voli svoje detem,ali ga tuce zbog “necega”. To isto dete ce tudji svoje dete koje voli, i tako u nedogled. Sve dok jednog dana covek prestane da vaspitava svoje dete batinama, jer je tog dan pronasao drugi nacin za vaspitavanje. Taj dan je daleka buducnost. Medjutim, moze se dogoditi da taj dan nikada ne svane jer je pre toga dana dominanta vrsta na ovoj planeti unistila samu sebe. Ja se licno nadam da ce ljudsko bice prepoznati svoju pravu prirodu i tako pronadje drugi nacin za vaspitavanje svog deteta. A covekova prava priroda se ne nalazi ni u proslosti ni u buducnosti, vec u vecnom sadasnjem trenutku.

Leave a Comment