Osoba uvek mora znati kada se jedna faza života završila. Ako insistiramo da ostanemo u njoj duže nego što to treba, gubimo radost i značenje drugih životnih faza kroz koje moramo proći.
Zatvaranje krugova, zatvaranje određenih vrata, završavanje poglavlja – kakvo god da mu damo ime, ono što je bitno je da u prošlosti ostavimo momente života koji su svršeni.
Da li ste izgubili posao? Da li je vaša veza došla do svog kraja? Da li ste napustili kuću svojih roditelja? Otputovali da živite u inostranstvu? Da li se dugotrajno prijateljstvo završilo iznenada? Možete provesti dugo vremena analizirajući zašto se to dogodilo.
Možete se zakleti sebi da nećete učiniti ni jedan korak dalje dok ne saznate zašto su se određene stvari, koje su vam bile tako bitne i toliko stabilne u vašem životu, odjednom pretvorile u prašinu, bukvalno u treptaju oka.
Ali takav vaš stav bi bio užasno stresan za svakog ko učestvuje u tome: vaši roditelji, vaš muž/žena, prijatelji, deca, vaša sestra.
Svako završava svoja poglavlja, okreće nove listove, nastavlja dalje sa životom, i svi oni će se osećati loše gledajući vas kako stojite nepomično.
Stvari prolaze, i najbolje što možemo učiniti jeste da ih zaista pustimo da prođu.
I zato je veoma važno (ma koliko bolno bilo!) da uništite suvenire, da se preselite, da mnoge stvari poklonite u sirotišta, da prodate ili donirate knjige koje imate kod kuće.
Sve u ovom vidljivom svetu jeste manifestacija nevidljivig sveta, onoga šta se dešava u našim srcima – a otarasti se određenih sećanja takođe znači napraviti malo prostora za nova sećanja da zauzmu njihova mesta.
Pustite stvari da odu. Otpustite ih. Otkačite se od njih.
Niko ne igra ovaj život sa obeleženim kartama, te s toga ponekad pobedimo a ponekad izgubimo. Ne očekujte ništa za uzvrat, ne očekujte da vaš trud bude cenjen, vaš skriveni gen otkriven, i da se vaša ljubav razume. Prestanite da prebacujete kanal na vašu emotivnu televiziju kako biste gledali isti program ponovo i ponovo, onaj koji pokazuje koliko ste mnogo propatili zbog određenog gubitka: To vas samo truje, ništa drugo.
Ništa nije opasnije nego ne prihvatanje ljubavnih veza koje su završene, posla koji je obećan ali još uvek nema određen datum početka, odluka koje su uvek odlagane zbog nekog ‘boljeg momenta’.
Pre nego što novo poglavlje počne, staro mora da se završi: Recite sebi da ono što je prošlo, više se nikad neće vratiti. Setite se da je postojalo vreme kada ste mogli živeti bez te stvari ili te osobe – ništa nije ne zamenjljivo, navika nije potreba.
Ovo može zvučati tako očigledno, može biti čak i teško, ali je veoma važno.
Zatvaranje krugova. Ne zbog ponosa, nesposobnosti ili arogancije, već jednostavno zbog toga što se to više ne uklapa u vaš život.
Zatvorite vrata, promenite ploču, očistite kuću, obrišite prašinu. Prestanite da budete ono što ste bili i promenite se u ono što jeste.
Odlican tekst. Ovaj tekst treba da se otpecati na neki finiji papir, stavi u ram , i okaci na zid na neko vidno mesto, nesto kao Bozja zapovest. Nema veze u kojoj se vazi zivota nalazimo. I uvek ga citati i citati. Vrlo mocno. Hvala ti Vina.
Drago mi je, zaista je moćan… 🙂
Pustam sve ,otpustam,otkacicu, zatvoricu vrata za sobom, otvaram nova,menjam plocu,cistim,brisem i prihvatam sve najbolje od zivota ,zivot mene uvek bogato nagradjuje!!!
Sjajno, u potpunosti tacno i nesto na cemu ja licno moram da radim! Hvala,Vina!
Veze su problem,mi se vezemo za nesto pa ne mozemo da se otkacimo,da li je to neka navika,osoba,zelja,secanje.Sve je to lepo mozemo mi necega da se secamo i treba ali zivot ide dalje,sto smo manje vezani to smo slobodniji-logicno! Mozemo jasnije i bistrije da gledamo neke buduce dogadjaje i bolje ih procenjujemo kada mozemo da ih uporedimo sa nekim prethodnim ali ako nismo emocionalno vezani,jer kada emocije preovladaju ne razmisljamo hlande glave.Mislim da je Anthony de Mello najbolje objasnio delovanje veza na nas.
Ovo je lek.