Ako ste ikada imali prilike da podučavate decu košarku, uvideli ste da imaju tendenciju da driblaju samo sa jednom rukom. Onom, koja je spojena sa njihovom dominantnom rukom.
Kada vidiš da dete to radi, pozoveš ga na stranu i kažeš mu:
“ Hej, Bili, nemoj driblati samo sa jednom rukom – rizikuješ igru, igrač suprotnog time će te napasti! Driblaj sa obe ruke!
A u tom momentu Bili kaže: “Ne mogu! “
“Nije da ne možeš, nego nikad nisi ni probao.”
Potom mu objasniš, da druga ruka može isto tako dobro da dribla, samo ako dovoljno puta bude vežbao, to je jednostavno stvaranje nove navike.Nakon dvoljno vežbanja sa svojom drugom rukom, Bili shvata da si upravu. Isti principi važe i za tvoje reprogramiranje razmišljanja. Razmišljanje je isto kao i driblanje loptom. Jednom rukom, možeš misliti pesimistično i izgraditi tu svoju stranu, samo je pitanje ponavljanja. A drugom rukom, možeš misliti optimistično, jednu po jednu misao, i izgraditi tu svoju stranu. Tvoj stari, ukorenjeni obrazac razmišljanja, neće se promeniti odmah nakon nekoliko driblanja, ali ćeš se vremenom promeniti. Jedna po jedna misao.
