Širite svetlost svaki dan
Kako nas sve ugreje davanje od srca
Naša istinska priroda – i naša svrha u životu – jeste poput sunca. Kada bismo upitali sunce zašto uvek daje svetlost, njegov odgovor bi sigurno bio: To je u mojoj prirodi. Jedina stvar koju možemo raditi sa svojim životom jeste da ga dajemo. Bilo šta drugo u smislu postignuća ili stvari koje smo prikupili ne znači ništa u kontekstu naše svrhe kao spiritualnih bića koja žive ljudsko iskustvo. Mi ne privlačimo ono šta želimo; mi privlačimo ono šta i sami jesmo. Molitva Sv.Franje Asiškog pojašnjava nam da upravo u davanju mi najviše primamo. Davanje nas poravnava sa načinom na koji se ponaša naš Izvor bića; i onda posledično, univerzum nam nudi iskustva koja se poklapaju sa našom davajućom prirodom, onom koja podržava.
Univerzum nam odgovara natrag sa identičnom vibrirajućom energijom koju smo i sami poslali. Kako mogu služiti? je energija podrške koju mi šaljemo – i zauzvrat primamo. Mi vidimo lepotu u ovakvom pristupu životu, ne u stvarima koje privlačimo, već u čudesnom osećaju zadovoljstva i ispunjenja koje zamenjuje našu ambiciju, i egocentrične zahteve. Mi živimo značenje života.
Hajde da se okrenemo Šekspiru. Obožavam ovu njegovu obzervaciju koju je napisao u Henri VI, deo treći:
Moja kruna je u mom srcu, ne na mojoj glavi;
Nije nakinđurena dijamantima, i Indijanskim kamenjem,
Niti se vidi. Moja kruna se zove ispunjenje:
To je kruna u kojoj uživa retko koji kralj.
Jedna od mojih ličnih heroina je Majka Tresa, koja je provela svoje zrele godine podučavajući i služeći drugima. Ona je jednom istakla: Ljubav ne može opstati sama od sebe, tako nema svoje značenje. Ljubav se mora pokrenuti na akciju, a ta akcija je služenje. Ove reči su me isnpirisale i pomogle mi da se premestim sa svog ega i njegovih ambicija da služim sebi, na život dominiran službi za druge.
Danas je moj život skoro 100% posvećen službi za druge. Svaki moj dan započinjem molitvom Hvala ti i to su prve reči koje izađu iz mojih usta dok se budim. Ovo služi da me zadrži u stanju zahvalnosti za sve što primam, kao i za priliku da svoje dane živim u službi drugima. Baš kao što je slavni sufi pesnik Rumi rekao: Ako govoriš samo jednu molitvu u toku dana, neka to bude molitva Hvala ti.
Pre nego što započnem svoj dan, ja se uvek potrudim da prvo uradim nešto za nekoga. Pošto primam na tone pošte i mail-ova, često nekom potpunom strancu pošaljem svoj DVD ili audio knjigu, ili bilo šta što će nekog razvedriti i ulepšati mu dan, tamo negde u dalekom svetu. Dok šaljem paket u pošti, jako se radujem što znam da će paket iznenađenja u obliku ljubavi nekome poslati poruku da u svetu još uvek postoje ljudi kojima je stalo, i da sam ja jedan od njih.
Često pozovem nekoga za koga sam saznao da tuguje zbog gubitka voljene osobe ili nekog ko je bolestan u bolničkoj postelji. Drugom prilikom koverat sa novcem odlazi u ruke nekog ko služi u mojoj zajedinici. Ako sam na putu, u nekom hotelu, ja potražim (anonimno) poslugu i spremačice, i nagradim ih i obradujem ekstra napojnicom ili nekim poklončićem. Stvari koje radim nisu prijavljene zbog priznanja, one predstavljaju prave životne primere kako možemo učiniti promenu iz ambicije do svrhe i značenja u svakodnevnom životu.
Postoji bezbroj načina na koje možemo davati. Nije zapravo bitno šta radimo – poenta je da nam pređe u naviku da zamenimo našu pažnju sa sebe, u pažnju na druge. Moramo praktikovati radikalnu poniznost, potražiti druge ljude da im služimo… i raditi to bez ikakvog očekivanja ili nagrade.
