Leo Babauta - Dotaknut lepotom života, dotaknut

Ovog jutra sam se probudio, malo odmeditirao u tamnoj, tihoj, praznoj sobi, a potom otišao da skuvam svoju jutarnju kafu.

Svet napolju je mokar, I kapljice kiše padaju niz lišće limunovog drveta, punog svog jarko žutog ploda.

Moja deca, I Eva spavaju mirnim snom.

I dok pijem ovu kafu, ja razmišljam o tebi, dragi čitaoče.

Zapanjen sam lepotom ovog sveta, I krhkim ljudskim životima koji se bore da pronađu svoj put u njemu.

I potrešen.

Bol, stres I bes, I tuga I usamljenost I frustracija I strah I žudnje I iritacije koje ćemo danas iskusiti… su izmišljene. Možemo ih otpustiti tako lako, kako su I došle. One su nepotrebne, ako shvatimo da smo ih stvorili iz potpuno nebitnih razloga.

Umesto toga, vidite lepotu u svakom momentu. U svakom ljudskom biću postoje tako humana dela. U našim sopstvenim slabostima I neuspesima.

Ovaj svet je jutarnja pesma, I da bismo bili dotaknuti njenom lepotom, moramo je prvo videti, ponovo I ponovo.