Patimo da bi smo naučili!
Patimo jer smo mnogim negativnim mislia, uverenjima i emocijama u naše iskustvo privukli izazovna iskustva!
Postoje i iskustva, koja smo kao Duše planirali, kako bi razvili određenene sposobnosti ili osobine.
Kada čovek pati, to je uvek znak nedostatka u nama, nekog saznanja i jasnoće. Često je to i nedostatak samopouzdanja, vere u sebe, poverenje u život i Boga, i nedostatak ljubavi prema sebi.
Ljubav prema sebi uvek je na prvom mestu kao razlog naše patnje, jer kada volimo sebe, volimo i Boga u nama. Ako volimo sebe, imamo uverenje koje govor,i da uvek činimo najbolje što znamo, tako da nema razočarenja, nema očekivanja koje je ne ispunjeno, kritikovanja i osude.
Ako ne volimo sebe, samim tim nemamo dovoljno samopouzdanja i vere u sebe, često ćemo nečije mišljenje, izbor, stav i uverenje pre prihvatiti nego svoje, jer i ne slušamo sebe. Uverenja smo da se tu nema šta slušati, jer smo svesni svoje slabosti!
Sve što usvajamo od drugih i nije proisteklo i poklopilo se sa našim bićem, ne može se vibraciski složiti sa nama, tako da ne osećamo harmoniju u nama, već prazninu i osećaj da smo nešto nakalemili na sebe. Imamo osećaj da smo lažni i da smo u nekoj pozi pred drugima, da se na ovaj način skrivamo od dugih. Uvek kada ne slušamo sebe, javi se osećaj praznine. Napredak i izlaz iz patnje je moguć samo izmenom vibracije i povezivanjem sa svojim Sopstvom.
Bol i patnja nas nateraju da promenimo svoj fokus, i u svom životu nešto promenimo.
Duša, Božanska svetlost je u nama, i ona nas vodi kroz iskustva koja su najbolja za nas. Kada nismo povezani i usaglašeni sa Dušom mi po slobodnoj volji biramo iskustvo, koje izaziva teškoću i patnju u nama.
Međutim, čovek uvek uči, bio usaglašen sa sobom ili ne, ali tada pati i sve to samo zato, da bi shvatio šta nije i šta mu ne treba, i spoznao ono što jeste i za čim istinski žudi.
Divno pretočena istina Leci:)
Njčešće je naš Um uzročnik patnje, on je taj nesigurni činilac u samospoznaji, od malih nogu mi Umom upijamo obrasce ponašanja od odraslih, i kad naše biće počinje da protestvuje mi ga ne čujemo od bujanja misli i strahova…Utišajmo Um, oslušnimo dušu i patnje će nestajati…
Majo, divno rečeno…
Utišajmo um, oslušnimo dušu i patnja će nestati…
Prekrasno, jednostavno, savršeno!
Zašto moram da patim Leci?
Zato što moram i što se tako čeličim i spremam za ONO pravo ….
Zato što tamu moram u sebi pretvoriti u SVETLOST…..
Zato što sam beskrajni romantik ……
Sa tobom i tvojim sjajnim tekstovima, do zvezda!!!!!!!!!
Divno ispisuješ ono što je u tebi…
To je predivan dar i užitak za one koji to čitaju…
Mrak, svetlost, svesnost i zvezde…
Treba se potpuno uplesti, da bi se mogli svijesno odmotati. Hvala Leci. Zagrljaj..
Tako je Lorena, to je suština. Ljubi te leci i pozdravlja, puno!
Ispovijed i molitva pomaze. Njihova je snaga cudesna. Vjerujte. I vjerujte u Svevisnjeg i ljubit cete. Budite ustrajni i strpljivi. Ceka vas istinska sreca i radost. Meditirajte o strpljivosti, fizicko vrijeme ce vam se skratiti, jer vremena zapravo nema, ne postoji. Otvorite srca da dusa izviri i ne brinite. Ljubim vas.
Draga Lorena, predivne misli si razmenula sa nama, i sve je Istina, koja uvek nadahnjuje i oslobađa. Hvala ti.
Kako je lepo citati vas sve ujutro te krenuti u novi dan bezbedan.Lubim i grlim sve oko sebe.