Šta da radim, kada me preplave sumnje i strahovi u svoj vlastiti put, samospoznaje, jer nemam podršku i razumevanje, svoje najbliže okoline, koja ne prihvata, neveruje i kritikuje moj spiritualni put? Kako da pomirim u sebi, te dve stuje i svoj mir, koji je nestao?
Svako iskustvo koje doživljavamo nam nešto poručuje i nešto nas uči. Ovo saznanje će nam pomoći da vidimo da svako iskustvo ima širu sliku, pa ga tako i treba posmatrati. Ako nas je drugačije mišljenje i drugačije poimanje spiritualnosti toliko jako uzdrmalo, da smo izgubili svoj mir i počeli sumnjati u svoj vlastiti osećaj prepoznavanja istine, u svoj spiritualn put, moramo malo zastati, udahnuti i pogledati dobro šta radimo i kuda nas to vodi.
Pomaže nam da malo preispitamo, svoj osećaj vere u sebe, svoje samopouzdanje i snagu, i prepoznamo svoje nedostatke i slabosti, i shvatimo puno toga o sebi. Zato smo i dobili takvo iskustvo jer nam je neophodno potrebno da vidimo svoja ograničenja, kako bi ih menjali. Hvala drugima što su nas uznemirili, ali mi ćemo sada sebe dovesti do mira i harmonije, kroz svoje promene. Sve odgovore ćemo potražiti u sebi. Ne može nam ih niko spolja dati, i zato se uvek vraćamo sebi. Niko nije kriv za naš nemir, samo nam pokazuje šta je to gde smo nesigurni, neslobodni i osetljivi, i šta je potrebno da menjamo kod sebe, da bi smo bili u miru sa sobom, ma šta ko govorio i radio. Nije važno šta drugi govore, već je važno da u sebi prepoznajemo kako reagujemo, iako je to ograničavajuće, onda to menjamo.
Kada vidiš da lako poklekneš pred tuđim drugačijim razmišljanjima o spiritualnosti, može ti biti jasno da nisi dovoljno utvrđen u sopstvenu veru i snagu, i da o svom spiritualnom putu ne treba puno pričati, jer nisi još spreman i dovoljno jak da podneseš, da neko veruje u drugačije stvari i ne može prihvatiti tvoje, čak te mora i kritikovati, da bi odbranio svoje uverenje i mišljenje.. Ne moraš tražiti odobravanje od drugih, makar bili iz tvog najbližeg okruženja, jer niko nije u tebi, i niko osim tebe ne zna bolje, šta je za tebe istina. Samo tvoj osećaj, tvoje unutrašnje biće i tvoje srce zna, šta je za tebe i za tvoje spiritualno napredovanje najbolje. Uvek treba slušati sebe i samo sebe. Čak iako shvatimo vremenom da nešto više nije za nas, sami smo shvatili i sami biramo šta ćemo dalje i taj izbor je samo naš. Na njega imamo prava, jer težnja našeg bića je biti slobodan.
Treba pustiti sve ljude na miru da žive život koji žele, da imaju svoja verovanja i spiritualni put, za koji su spremni ovog trenutka,a mi sami ćemo isto tako pratiti svoj izbor spiritualnosti i slobodno živeti ono što prepoznajemo da je za nas istina.
Ne možemo sa svim ljudima o svemu razgovarati, i to nije teško prihvatiti. Ima ljudi oko nas koji su uvek spremni davatii savete i uputstava, misleći kako su u pravu i da je njihov stav o veri i Bogu ispravan. Kada vas neko nešto savetuje, pogledajte prvo koliko je srećan, i da li govori iz svog vlastitog mira, ili iz ubeđivanja i ega.Treba poštovati svačiji izbor na spiritualnost. Ako ti poštuješ nečiji, trebalo bi da i taj neko poštuje tvoj, ali nije često tako i sa tim moramo da se pomirimo.
Ako put koji smo izabrali donosio puno mira i radosti, onda to znači da je to za nas. Radost i mir nam govori šta je za nas. Ako nas nešto ispunjava, inspiriše, čini nas boljim, otvorenijim, ako nešto u nama pali vatru, žar života i pomaže nam da rastemo i da se razvijamo, da naša svest raste i širi se a naše srce se ispunjava lepotom našeg života u kome ima sve više i više radosti i spoznavanja, onda je to naš put i njega se trebamo držati.
Nikada ne treba sebe upoređivati sa drugima ili nekim opšte prihvaćenim normama i pravilima. Šta je normalno? Šta je logično? Šta je to što je većina? Duša i Srce ne koriste takva merila. Duša i Srce spontano traže i nalaze i otkrivaju i prepoznaju istinu u trenutku.
Bilo bi dobro da meditiraš, smiriš se i obratiš se svojoj Duši, Bogu, Izvoru ili već kome se obraćaš, ko u tebi budi najdublji duhovni kontakt. Pitaj i čekaj odgovore. Neki će doći odmah a neki vremenom kroz san ili kroz ljude oko tebe ali svakako imaj strpljenja i ljubavi prema sebi. Ljubav prema sebi je ljubav prema božanskom u tebi.
Sve u čega sumnjaš i u čega nisi siguran, sve pitaj sebe, razgovaraj sa sobom, jačaj tu snagu u sebi, ali traži odovore i oni će doći svakako. Razgovaraj sa ljudima koje interesuje to što i tebe, i tu ćeš dobiti podršku ako ti je potrebna. Sve se može prevazići i pobediti, jer čovek uvek teži miru i većoj ljubavi u sebi. Teži tome da otkrije kakvo je to istinsko biće u ovom telu. Težnja je da se stopimo sa onim što jesmo. To je dobrobit koja nas vuče kao magnet i ona je u stvari sam Život.
Leci ovaj tekst je prekrasan,saveti su ma… bez teksta sam.Za čudo neplačem već sam srećna,srce mi titra jee..
Hvala ti,hvala,hvala..
Proslost je prasina ….
Sjajan tekst!
Hvala vam, jeeeeeeeeeeee!