Najsimpaticniji i najjednostavniji primer za ovo, meni je kada podjem u grad, i priblizavajuci se centru meni krene – sa lakocom nalazim slobodno parking mesto, ili uvek postoji slobodono mesto za mene…;-)…i tako i bude…no, poneka “zaglavim” i potpuno zaboravim da stvari ovako funkcionisu – srecom takvi periodi traju sve krace. Mnogo puta sam iskusila kako radi promisljena namera, a vrlo simpaticno je kada se nadje neko sa strane i kaze – eh, kad bi to bilo tako jednostavo ;-).
Postoje ljudi koji imaju mogucnost da vide kretanje energije (sada vec postoje i neke kamere koje mogu zabeleziti isto), a “postavljanjem” namere mi zapravo saljemo energiju u dogadjaj,kreiramo dogadjaj i posle samo uskocimo u vec oformljeno, napravili smo scenu, postavili glumce i jos samo mi da dodjemo…Ispiti, obavljanje nekih poslova po gradu kada morate cekati u redovima, proslave…Najsveziji primer mi je – lako i brzo cemo pronaci najbolji smestaj za nas na moru…;-)…naravno da je tako i bilo…
Dragi moji, sta treba da radimo kada patimo zbog nekih osoba koje nisu vise sa nama, tacnije zbog porodice? Iz dana u dan me ubija sama pomisao da ih vise nikad necu videti i ceo zivot patim zbog toga, jer su preminuli kad sam ja bila mala. Kako da se pomirimo sa tim i da nastavimo dalje? Uporno pokusavam da budem jaka, pozitivna i srecna,ali to me sprecava i baca u depresiju.Ne mogu da se pomirim sa tim da znam da su tako divni ljudi preminuli, a imala sam samo njih i jako mi nedostaju.pozelim svasta da im kazem,a znam da to nikad necu moci. Jako puno patim i to me ubija iznutra i ne mogu da stavim tacku na proslost zbog toga.Molim Vas pomozite mi.U vezi svega mogu da nadjem resenje i sve mogu da prebrodim, ali smrt porodice ne mogu.Znam da cu i ja imati za par godina svoju novu porodicu, ali uvek cu se secati svog detinjstva i nikad necu biti u potpunosti srecna.
Najsimpaticniji i najjednostavniji primer za ovo, meni je kada podjem u grad, i priblizavajuci se centru meni krene – sa lakocom nalazim slobodno parking mesto, ili uvek postoji slobodono mesto za mene…;-)…i tako i bude…no, poneka “zaglavim” i potpuno zaboravim da stvari ovako funkcionisu – srecom takvi periodi traju sve krace. Mnogo puta sam iskusila kako radi promisljena namera, a vrlo simpaticno je kada se nadje neko sa strane i kaze – eh, kad bi to bilo tako jednostavo ;-).
Postoje ljudi koji imaju mogucnost da vide kretanje energije (sada vec postoje i neke kamere koje mogu zabeleziti isto), a “postavljanjem” namere mi zapravo saljemo energiju u dogadjaj,kreiramo dogadjaj i posle samo uskocimo u vec oformljeno, napravili smo scenu, postavili glumce i jos samo mi da dodjemo…Ispiti, obavljanje nekih poslova po gradu kada morate cekati u redovima, proslave…Najsveziji primer mi je – lako i brzo cemo pronaci najbolji smestaj za nas na moru…;-)…naravno da je tako i bilo…
Divan komentar, hvala Di 🙂
Dragi moji, sta treba da radimo kada patimo zbog nekih osoba koje nisu vise sa nama, tacnije zbog porodice? Iz dana u dan me ubija sama pomisao da ih vise nikad necu videti i ceo zivot patim zbog toga, jer su preminuli kad sam ja bila mala. Kako da se pomirimo sa tim i da nastavimo dalje? Uporno pokusavam da budem jaka, pozitivna i srecna,ali to me sprecava i baca u depresiju.Ne mogu da se pomirim sa tim da znam da su tako divni ljudi preminuli, a imala sam samo njih i jako mi nedostaju.pozelim svasta da im kazem,a znam da to nikad necu moci. Jako puno patim i to me ubija iznutra i ne mogu da stavim tacku na proslost zbog toga.Molim Vas pomozite mi.U vezi svega mogu da nadjem resenje i sve mogu da prebrodim, ali smrt porodice ne mogu.Znam da cu i ja imati za par godina svoju novu porodicu, ali uvek cu se secati svog detinjstva i nikad necu biti u potpunosti srecna.
Draga Bojana, pročitaj ovaj tekst.http://ratnicisvetlosti.com/prevod/david-kesler/blog-davida-keslera/duh-nastavlja-da-zivi/
Šaljem ti veliki zagrljaj <3 <3 <3
Hvala ti draga moja puno :* i ja tebi <3
Evo još jednog odličnog http://ratnicisvetlosti.com/prevod/doren-virtu/blog-doren-virtu/ljubav-sa-druge-strane/ 🙂