Potičem iz patrijarhalnog okruženja, gde sam upila ustrojstvo, treba ugađati drugima, to je dobro, pozitivno i to je ljubav! Poenta je u sebičnosti, jer bila sam vaspitavana da je sebičnost Najgora Rabota!
Sve sam ovo ja duboko upila i zato imala puno problema sa sobom, jer nisam mogla da razumem i prihvatim druge ljude, koji nisu ugađali, koji nisu bili kao ja. Naravno, dosta dugo sam verovala da je greška u drugim ljudima a ne u meni!
Međutim, život uvek nađe put da proširi naša iskustva, nas same.
Prvo, čovek jeste sebično biće i sve gleda kroz sebe, iz sebe i to nije ni slučajno, ni tek tako!
To je noirmalno i prirodno i tako satkano, da svako od nas drugačije vidi i drugačije oseća i drugačije izbore pravi, promatrajući ovaj svet.
Sebičnost nam je data kao blagoslov da kroz sebe gledamo i biramo svoja iskustva, koja su naravno u skladu sa naših mislima i osećanja.
Nije ništa pogrešno biti sebičan, jer kada želiš za sebe, posle toga ćeš poželeti i za druge. Jedino onaj koji neće ni za sebe, nemože ni drugome dati.
Dakle kako dobiti nešto od drugih, kada smo pod pritiskom i u računici, ne budi sebičan i ugađaj drugima....uh!
Ne može nikakvo ugađanje drugima doneti poboljšanje i sreću u naš život, jer drugima nikada nemožeš ugoditi. Tome nema kraja! Osim toga, u velikoj meri ugađanje drugima znači ići protiv sebe, protiv onoga što osećamo u sebi, protiv onog šta bi smo mi!
Ta dva velika ustrojstva ugoditi drugima ili sebi su me mučila puno puta u mom životu, jer sam želela da budem kao sav normalan svet, nesebična puna ljubavi a prihvaćena i voljena i poštovana od drugih.
Kako izvesti nemoguću misiju!
Uvek su dolazile suze, patnja i osećanje da nisam dovoljno dobra, jer nisam ništa uradila za sebe za svoju sreću, već sam bila usresređena na to šta žele drugi. A kada ne ugodim drugima, opet jadac!
Sve je to bilo i prošlo fala Bogu, ali dok je trajalo nije bilo lako.
Ta težina me je naterala da osvestim u sebi to da tako neću više i da poželim drugačije, onako kako ću ja biti mirna i srećna.
To mi je Život i doneo!
Spoznala sam snagu i moć misli i osećanja. To me je naučilo i promenulo da sam danas srećno sebična osoba, i da ugađam prvo sebi. Uvek sam ja na prvom mestu, jer sve prvo moramo spoznati kroz sebe da bi smo delili sa drugima.
Osim toga, svesni smo da možemo menjati samo sebe, tako da nikakvo ugađanje drugima ne može nam doneti pozitivan ishod od drugih, koji očekujemo, jer većina kada ugađa drugima, želi da im to bude obavezno uzvraćeno.
Prirodno je satkano tako, da možemo očekivati jedino od sebe, sve promene, sreću, mir i svako blagostanje, jer Mi Smo veliki Kreatori, koji stvaraju iz svoga unutrašnjeg bića, svog carstva misli i emocija. To je naš veliki Blagoslov!
