Fokusirajte se na vaše dragocene trenutke.
Naučite šta je smeh od Dalai Lame.
Moj najbolji prijatelj Bili Leonard I ja, bili smo nerazdvojni prvih 13 godina našeg života. Čini mi se kao da smo se smejali poput najvećih budala kroz čitavu svoju adolescenciju, onim najsnažnijim, dečijim smehom, od kojeg zabole mišići stomaka. Oboje smo bili mlađa braća, rođeni samo tri nedelje razlike. Naša starija braća – Rik Leonard, koji vodi sva moja predstavništva u Ohaju, I moj brat Al, koji vodi sve moje kampanje – ludelli su od naših odvala. A naši roditelji bi se takođe ponekad smejali samo zato što smo se mi smejali. Skoro sve smo radili zajedno I pronalazili humor u skoro svakoj situaciji. Ponekad bismo se toliko intenzivni smejali da bi se rasplakali.
U skorije vreme, takav smeh sam čuo samo kada sam bio u poseti Dalai Lami. Sretao sam ga u nekoliko navrata. Neizbežno, u toku razgovora, on bi se tako intenzivno nasmejao, poput deteta. Iz toga se automatski stvara jedna zarazna dobrobit. Svaki put kada bi pomislio na taj njegov smeh, zapitao bi se zašto se i ja više ne smejem tako, kao što sam to nekad činio. Život nas optereti sa toliko prtljaga, da zaboravimo kako da iskusimo tu jednostavnu radost kao što smo imali Bili I ja kada smo bili mali. Konstantno se fokusiramo na svoje strahove, neadekvatnosti, I liste obaveza. A strah I anksioznost nas parališu. Oni redukuju našu svesnost I poništavaju spontanost koja je potrebna kako bi bili iznenađeni doro istajmiranom šalom, ili životnom ironijom.
Ova naša navika da konstantno razmišljamo o našim slabostima osiromašuje naš život. I nije mnogo zabavna. Pored toga, zar nije najveći cilj u životu biti veseo, a ne u konstantnom stanju brige? Zar nije ovaj svet tu kako bi u njemu uživali I razbaškarili se, umesto da ga odbacujemo kao nekakvo zastrašujuće mesto? Upecamo trenutke radosti na godišnjem odmoru, ili kada nas određeni momenat preplavi I u sekundi potisne naše brige: prvi koraci našeg deteta, prvi osmeh naše bebice, uspeh na posu ili u školi, vanredni muzički performans koji smo videli, konekcija koju osećamo dok navijamo za omiljeni tim, duboki pogled u oči našeg ljubavnika, ili vođenje ljubavi sa istinskom intimnošću – ovi specijalni momenti su samo nekolicina. Ali su toliko emocionalno moćni da bukvalno probiju kroz sve naše navike I negativna razmišljanja.
Međutim, ubrzo nakon ovakvih trenutaka, mi se vraćamo na naše dobro izvežbane navike briganja I zabrinutosti. Ja sam naučio, da ako obratim pažnju na senzacije u mom telu kao I na misli u mojoj glavi – ako doživim momenat sa punom svesnošću – mogu da zarobim te navike dok pokušavaju da me ponovo odvedu na dno, dobro utabanom stazom. Sa dovoljno prakse mi možemo promenuti ovo ponašanje sa namerom da budemo još više živi za još više ovakvih predivnih momenata.
