Prigrlite jezik duše
Reč je mrtva
Kada je rečena
Neki kažu.
Ja kažem da ona tek tada
Tog dana
Počinje da živi. – Emili Dikinson
Poezija je jezik duše. Ispod površine vašeg života, prava istina onoga ko ste, zove vas kroz pesme koje volite. Iako vas je dirnula samo jedna jedina pesma, ili samo jedan red strofe koji ste negde čuli I zapamtili, te reči su vaš unutrašnji poziv. Ako ih primite duboko u vaš život, I izgovarate glasno, one će podići sve nivoe onoga ko ste – vaše misli, vaše reči, vaša osećanja, čak I vaše fizičke energije – u poravnanje sa onim što je vama najvažnije. Vi ste glas koji prima I daje, ne samo pesmi, već I vašoj duši.
Mnogi od nas su se dali u pretragu za vodiljama koje bi nam pomogle da odgonetnemo zagonetke našeg postojanja, I koje bi nas usmerile ka aspektima naše ličnosti koje sami ne umemo da otkrijemo. Okrenuli smo se guruima, prijateljima, ljubavnicima, I mentorima da nam pomognu. Pesma koju volite može biti vaš veliki učitelj.
Pre nego što je pisani jezik preslikao naše reči iz naših usta na papir, I mnogo pre nego što ih je virtuelna komunikacija prebacila sa stranice papira na nedodirljivi prostor, naši preci su znali da pesma, otpevana naglas, može promeniti sve u nama, sa svojom vitalnom, glasovnom mudrošću. Čak I dan danas, u mnogim kulturama širom sveta, poezija I dalje postoji u svojoj originalnoj formi – u zvucima, senzacijama I osećanjima ljudskog tela.
Ja vas pozivam da prihvatite pesmu koju volite u vaše srce I u vaše telo. Razvite živi odnos sa njom. Postanite intimni sa njom, I dopustite joj da vas vodi ka intimnosti sa samim sobom. Primite darove pesme dok osvetljavaju neotkrivene realme unutar vas.
A pesmi podarite dom u vašoj unikatnoj ljudskosti.
Ako ovo učinite, ta pesma može postati učitelj koji je uvek sa vama, koji menja I dodiruje svaki momenat vašeg života.
Dok odlazite sve dublje u vaš odnos sa pesmom, ona vas može odvesti do neotkrivenih blaga, koje niste znali da posedujete. Možda vam se pojave skriveni talenti ili kreativne vizije.
Možda će pesma prizvati davno sećanje duboko zakopano u vama, Ili osvetliti vašu svest za isceljenje I inspiraciju. Možda će vas ispirisati na novi način gledanja na svet, ili će vas otvoriti za osećanje tuge koje ste izbegavali, ili za iskustvo radosti za koje niste ni znali da je u vama.
Pesma je fizički događaj. Ritam može usporiti ili ubrzati vaš puls. Tok reči može produbiti vaše disanje.
Muzika oblikovana u reči može promeniti teksturu vašeg glasa. Pesma čak pokreće I vaše moždane talase, menjajući vašu biohemiju, dopuštajući promene u svesti koje mogu doneti isceljenje, razumevanje I neočekivani uvid u mudrost.
Provođenje vremena sa pesmom jeste vaš izbor na čega birate da usmeravate vašu pažnju. U ovom svetu iPod-a, e-mail-a, mobilnih telefona, spemova – prilike za fragmente svesti su brze. Povratak ka svetilištu pesme koje držite u sebi, vam može spasiti život. Kada pevate pesmu koju volite, ili kada je odvrnete glasno na zvučnike; kada čitate omiljenu strofu poezije koju volite nekoliko puta na dan – jeste izbor kako vi želite da ispunite vaše misli sa onim što je vama drago I sa onim u čega vi verujete, umesto da u sebe unostite pregršt reklamnih džinglova, samokriticizma, anksioznosti iz prošlosti ili budućnosti, koje nam obično preplave um.
Kada se ja fokusiram na pesmu koju volim, moje misli prestanu da se vrte u krug, u utihnu. Moje disanje pronađe ritam pesme. Bilo da sam u kolima, ili u podzemnoj železnici; bilo da se šetam plažom, ili sedim na mom jastuku za meditaciju, ta pesma postane tako realna, poput skloništa u bilo kojoj crkvi, sinagogi ili džamiji.
Razviti odnos sa pesmom slično je kao da se zaljubite – sa svim čudima I izazovima koje jedno zaljubljivanje donosi. Počinje sa simpatisanjem: radoznalost da upoznate pesmu, da naučite sve što možete o njenom značenju, ritmu, zvucima, I tišini. Sa druge strane, vi dopuštate pesmi da vas ponese u vas same, budeći vaša osećanja, vaša otkrića, I nova iskustva u svetu.
A onda, kao I u svakom odnosu, neizbežne poteškoće nadolaze, I sledi naporni rad: odjednom otkrijete kako vam se baš I ne dopada posledji takt pesme, ili vam neki deo pesme počne ići na živce, I postaje iritirajuć za vas, osetite da biste najradije premotali taj deo pesme. Ali vi ipak izdržite I sačekate, dopuštajući pesmi da vas odvede van granica vaše zone komfora.
Novo iskustvo koje vas obogaćuje neminovno čeka iza svakog otpora. Ultimativno, postoji zadovoljstvo I slava koji dolaze kada pesma postane vaša. Vi to znate na intimnom nivou I to možete podeliti sa drugima, ili je možete pročitati samo za sebe. Izrecitovana pesma je čudnovato novo otkriće rođeno iz jedinsvenog preporoda reči koje su bile napisane od strane nekog drugog, možda čak I nekog ko je živeo pre nekoliko vekova, u dalekoj zemlji – I vašeg sopstvenog glasa.
Jednom kada duboko upoznate pesmu, vi posedujete dar koji možete darivati drugima, kao I sebi.
