Teška odluka iz dubine bića.
Ponekad ‘suvo’ znanje nije dovoljno.
Po svim merilima, dvadeseti vek je bio jedna luda vožnja za ljude na Zemlji. Između 1900. i 2000. godine, ratovalo je oko 1.6 biliona do 6 biliona ljudi, preživeli smo dva svetska rata, izdržali 30 godina hladnog rata, I 70.000 spremnih-na-dodir projektila, otključali smo DNK šifru života, hodali po mesecu, I konačno stvorili kompjutere naspram kojih se prvi odlazak čoveka u svemir čini kao dečija igra. To je 100 godina najubrzanijeg rasta populacije, kao I najveće pretnje našeg istrebljenja, u ukupnih 5.000 godina zabeležene istorije. Mnogi istoričari na 20.vek gledaju kao na doba znanja, I očigledno je zbog čega.
21.vek biće zabeležen kao vek mudrosti, kao vreme kada smo prisiljeni da primenimo ono što smo naučili, u cilju preživljavanja sveta kakvog smo stvorili. Da bismo to postigli, moraćemo problemima prići na drugačiji način nego što smo to činili u prošlosti. Prihvatićemo izazov da se oslonimo na sve ono što znamo I iskoristimo na nov, kreativni, i inovativni način. Međutim, da bismo to učinili, biće nam potrebna nova vrsta informacija o kojima se retko priča u naučnim knjigama teorija, dokaza I činjenica.
Moraćemo prilagoditi činjenice naučnog znanja sa jedinstvenom sposobnošću koja nas razlikuje od ostalih oblika života. Moraćemo da iskoristimo ono što su generacije prošlosti nazivale Zdrav Razum. Izraz Zdrav Razum, nije tako običan kao što ga mi smatramo.
On je zapravo način razmišljanja koji dolazi iz sistematičnog I organizovanog procesa, gde razmatramo znanje iz raznih izvora informacija, miksamo ga zajedno, I pažljivo odmerimo koji će biti naš izbor. Kada se dvoumimo u vezi konačne odluke, onda dodajemo faktor zdravog razuma, često baziranog na onome što nazivamo unutrašnji osećaj ili instinkt.
To je odlučna stvar koju radimo, jer su u nedavnoj prošlosti postojali momenti kada je upravo taj nedefinisani kvalitet stvaranja ljudske odluke mogao spasti svet od katastrofe! Jedan događaj koji se desio na vrhuncu hladnog rata, savršeni je primer za moć zdravog razuma.
26.septembra, 1983, Stanislav Petrov, visoki činovnik Sovjetske vojske, komandovao je sistemom ranog upozorenja, koji je bio dizajniran da detektuje bilo kakve znake potencijalnih napada Američkih trupa. Tenzije su bile prisutne 24h dnevno, nakon Sovjetksog rušenja Džambo-džet aviona I usmrćivanja 269 civila, među kojima je bio I Kongresmen Ujedinjenih Država, Lorens MekDonald, ranije tog meseca.
30 minuta nakon ponoći, došao je momenat za koji su se Komandir Petrov I njegovi vojnici nadali da nikad neće doći. Sevnule su lampe upozorenja, sirene su zapištale, a kompjuterski ekrani u njihovoj sobi Sovjetskog Balističkog Projektila Ranog Upozorenja pokazali su pet nuklearnih projektila, kako dolaze iz Sjedinjenih Država, pravo prema Sovjetskom Savezu. U sekundi, Petrov je morao napraviti izbor kog se užasavao – da uzvrati vatru, ili ne – znajući da je u tom momentu, potencijalni početak trećeg svetskog rata, kao i životi svih civila, bio u njegovim rukama.
On I ljudi pod njegovom komandom, bili su vojni profesionalci. Oni su trenirani za upravo takav momenat. Njegove instrukcije su bile jasne. U slučaju napada, njegova dužnost je bila da pritisne dugme start na njegovoj konzoli, I da lansira kontranapad protiv Sjedinjenih Država. Jednom kada bi to uradio, znao je da bi pokrenuo sistem odbrane dizajniran za svetski rat. Jednom kada se dugme stisne, proces je nepovratan. Napravljen je tako, da kad se pokrene, može sam da napreduje bez pomoći ljudi. Glavni kompjuter me nije pitao šta da radim – objasnio je kasnije Petrov. Bio je specifično napravljen, da jednom kada se pritisne dugme, niko ne može da prekine njegov rad.
Petrovu, njegovim komadirima, I opremi, hitna situacija izgledala je realno. Svi podatci su bili tu. Sistem je funkcionisao, a što se tiče radara, Rusija je bila pod nuklearnim napadom koji bi pokrenuo treći svetski rat.
Međutim, Petrov se dvoumio. Nešto mu nije izgledalo baš kako treba. Sa samo pet detektovanih projektila, to nije bio potpuni napad Sjedinjenih Država, I to mu nikako nije imalo smisla. To nije bio prihvatljiv scenario za vojnu inteligenciju.
Petrov je morao da dela odmah, ali pre nego što to uradi, moralo mu je biti jasno šta se dešava. Da li je zaista osećao da je Sovjetski Savez bio pod nuklearnim napadom Sjedinjenih Država, ili je to bilo nešto drugo? Za manje od jednog minuta, odlučio je.
Petrov je podneo iveštaj o aktiviranom alarmu svojim nadređenima I drugim komandirima, ali ga je oslovio kao lažni napad. A onda je čekao. Ako nije bio u pravu, dolazeći projektili, smrvili bi ruske mete u roku od 15 minuta. Nakon veoma dugih 15 minuta, Petrov, I bez sumnje, ostatak Sovjetksih komandira širom Rusije, odahnuli su sa olakšanjem. Ništa se nije desilo: kompleks mreže satelitskih kompjutera izdao je lažno upozorenje.
Kasnije istrage objasnile su pogrešna čitanja kompjtera kao grešku na radaru.
Razlog zbog kojeg delim ovu priču sa vama je zbog onoga što nam pokazuje. Iako je sva ta sofisticirana tehnologija govorila Petrovu da je Rusija pod nuklearnim napadom; i iako je trenutno bio vrhunac hladog rata 1983. godine; I pored svih njegovih profesionalnih prognoza kao stručnog vojnog lica, treniranog da prati naređenja, sisteme, procedure, Stanislav Petrov ujedinio je sve ono što zna sa neopipljivim iskustvom zdravog razuma I unutrašnjeg osećaja – iskustva koje se ne može naučiti u učionici, niti se popiti u obliku pilule. U ovom slučaju, zdrav razum jednog čoveka jeste razlog zbog kojeg se treći svetski rat nije desio početkom septembra 1983. godine.
21 godinu kasnije, 2004. godine, Petrovu je dodeljeno priznanje kao Čoveku koji je Spasio Svet, I odana počast za hrabrost da veruje svojim instinktima od strane Asocijacije Svetskih Građana.
Dok se nadamo da niko od nas neće biti prinuđen da načini takvu vrstu odluke kao Petrov 83′, ne sumnjam da će zdrav razum igrati glavnu ulogu u procenjivanju znanja koje je nauka stavila pod vrhove naših prstiju. Naše vešto rukovanje tim znanjem, biće ono što će nam pomoći da premostimo jaz između nauke I njene primene…doba znanja I doba mudrosti.
