Bob Dilan govori u svojoj knjizi Hronike, o tome koliko je mnogo divljenja gajio prema Džoan Baez i pre nego što ju je upoznao, citiram: Plašio sam se da je upoznam. Nisam želeo da je upoznam, ali sam znao da će se to desiti. Išao sam u istom pravcu kao I ona, iako sam bio mnogo manje uspešan u tom trenutku. Imala je tu vatru u sebi, I ja sam takođe osetio da imam istu tu vatru.
Svi mi znamo kako je imati tu vatru u sebi, pa barem samo na kratko.
Kako da upalim tu vatru u sebi? Kako da je ponovo zapalim?
Čudna je stvar ta vatra. Potrebna joj je vatra kako bi se zapalila.
Ja moram da odem do kamina kako bi zapalio vatru. Prvo zgužvam par listova novina I stavim ih na plotnu. A zatim stavim tanko drvo za potpalu. Kako ja palim svoju vatru?
Sa vatrom.
Treba mi šibica. Ili upaljač – treba vam vatra kako biste upalili vatru.
Ironija? Paradoks? Kontra-intuitivnost?
Vatra je vatra, bilo da je u kaminu ili u meni. Pali se na isti način.
Pre neki dan, prijatelj mi reče: Ti si tako zapaljen! Misleći na to što sam mu poslao gomilu ideja za knjigu, napisane liste onoga što prodajem, snimke audio programa, kao I more drugih aktivnosti I dela.
Kako sam se zapalio za to?
Sa vatrom.
Jedna akcija je navodila drugu, I nije me bio strah da ustanem ujutro rano, I započnem svoj rad. Stvorio sam sebi vežbu. Načinio sam sebe da obavljam posvećeni rad, umesto da dopuštam kojekakve distrakcije oko sebe. Rad (kao što to uvek biva kada se u potpunosti bacite na njega) postaje veća zabava od zabave.
Citiram Noela Kauvarda: Posao je zabavniji od same zabave.
Jeste, kada ga obavljaš. Nije zabavan kada razmišljaš o njemu. Pogotovo kada o njemu razmišljaš pre vremena.
Hipnoza okolnostima
Ljudi veruju da postoji neko generalno stanje uma zvano sreća, do kojeg moraju pronaći put kako bi ga dostigli. Stoga počinju da uređuju spoljašnje okolnosti kako bi se poklapale sa vizijom sreće koju imaju. Nabave supružnika I kuću. Psa I bebu. Posao I karijeru. Konstantno nastavljaju da dodaju okolnosti na okolnosti. Uskoro je to jahta I još jedna kuća. Zašto jahta I još jedna kuća? Zato što auto I prva kuća nisu obavili posao kako treba. Nisu ih učinili da osete generalnu, konstantnu sreću.
A onda jednog dana, dođe snažna oluja u grad, I na kuću preko puta ulice padne gigantsko drvo. Deca su zaglavljena unutra, a vi jurite preko ulice, puzite kroz ruševinu, I izvlačite decu na sigurno.
Dok sedite na travnjaku, roditelji dece vas grle I zahvaljuju vam se, vi ste srećniji nego ikad.
Zašto ne možete da iskoristite to sećanje kako biste pronašli istinsku prirodu sreće?
Zašto dve nedelje kasnije, već tražite novog partnera, novu kuću, nova kola ili novi pult za kuhinju?
Jednom sam se pitao kojim poslom da se bavim. Bio sam dugo u svetu marketinga, pisao sam reklame I oglase, I na kraju izgubio posao kada je kompanija propala. Koji je moj istinski poziv?, pitao sam se. Koji je moj istinski posao?
Odlučio sam da odem u dugu šetnju I razmišljam o svojoj prošlosti. Kada sam bio najsrećniji? Najuzbuđeniji? Najzagrejaniji za nešto? Kada sam mogao da kažem za sebe da sam bio najviše zapaljen u životu?
I odgovor je došao. Jedne noći, u toku mog oporavka od zavisnosti, bio sam na velikom skupu gde su me zamolili da budem govornik. Ko, ja? Nisam bio spreman, ali nimalo. A takođe sam imao I grip tih dana. Dakle, osećao sam se grozno. Takođe sam imao I ogroman strah od javnih nastupa. Loš miks okolnosti. Rekao sam ne.
Oni su bili uporni, rekli su Ma hajde! Rekli su mi da su došli mnogi novi članovi koji su takođe bili uplašeni, ali su se oni plašili da neće moći izdržati ceo miting bez svojih droga I alkohola. Uplašeni da možda neće ni imati nikakav život. A čega se ti tačno plašiš? Toga da ne ispadneš previše budalast jer nisi dovoljno dobar govornik? Prestani da misliš na sebe, misli na njih.
To me je ubedilo.
I tako, potisnuo sam svoj strah I svoju groznicu, I odšetao se do podijuma kako bi se suočio sa ogromnim holom punim ljudi. Počeo sam nesigurno, oklevajući. A onda sam se setio šta mi je moj sponzor rekao tik pre nego što sam se popeo na pozornicu. Samo reci istinu – rekao je. Samo reci svima onako kako ti je bilo,šta se dogodilo, I kako ti je sada.
Počeo sam da pričam publici kako mi je bilo. Sve one tragične I komične disfunkcije koje su definisale smrt I koje su bile prisutne u mom životu dok sam bio pijanica. Sve moje nesvesti. Vreme koje sam proveo u zatvoru. Dok sam stojao pred sudijom. Laži I bolesne izdaje. I iz nekog čudnog razloga, ljudi u holu su se hvatali za stomak od smeha. Bilo je nečega u mojoj priči, u mom tužnom životu, što ih je teralo na smeh, iznova I iznova. Pogledao sam ispred sebe, prelazeći očima preko publike, I video najsrećnija lica koja sam ikada ugledao.
Šta se dešavalo? Jednostavno sam samo govorio čitavu istinu. I možda mi je moja groznica pomagala, hraneći me nekom čudnom maničnom energijom.
A onda sam im ispričao šta mi se dogodilo. Čudo oporavka. Totalna eklipsa srca. Prekretnica života. Sada, čist I trezan, sa tri predivne ćerke I novom šansom. Rekao sam im kako sam to postigao. Kako su protekli moji koraci ka oporavku.
A nakon mog govora, dobio sam ovacije, ljudi su stajali na nogama I aplaudirali. Rekli su da sam im objasnio kako da preduzmu korake ka svom oporavku bolje nego bilo ko koga su slušali u poslednje vreme.
Koja je bila formula? Miks groznice I gripa, straha I ogromne želje bazirane na sramoti, da pomognem novim članovima u njihovom oporavku?
Ne. Koraci.
Koraci su bili moja formula. Koraci koje sam odkoračao do podijuma…tri koraka na koja me je savetovao moj sponzor u našem razgovoru konekcije, 1) Kako ti je bilo, 2) šta se desilo, 3) kako ti je sada. Koraci.
Koraci koje Majkl Džekson primenjuje dok igra svoj Moonwalking uz Bili Džin. Koraci koje primenjuje Tom Bredi pre nego što doda loptu. Koraci. Koraci akcije.
Sačuvaj poslednji ples za mene.
Dakle, dok sam razmišljao koji posao, koji koraci mene čine srećnim, ja sam pomislio na tu noć, I u tom momentu I na tom mestu, ja sam odlučio da ću biti životni trener, učitelj oporavka. Ali ne samo od alkohola I droge. Nego I od svih ostalih, manje smrtnih adikcija, kao što je tuga, kajanje, odlaganje, manjak bogatstva, manjak klijenata, problemi u karijeri, kao I neadekvatno postizanje ciljeva.
I tako se I desilo, znajući odakle dolazi sreća, tako što sam dopustio da sopstveni život postane eksperiment… tako što sam ga testirao, radije nego verovao svim silnim knjigama, ja sam pronašao svoj poziv. Svoj posao.
Morate imati vatru, kako biste je zapalili. Jedino šibica, I jedino plamen može upaliti vatru.
Kadaje tvoja varnica postala vatra, I tvoja toplota postala želja?
