Bez obzira šta vam zasmeta na putu ili u kom pravcu vetar duva…
Ja ću samo sedeti ovde I posmatrati tok reke. – Bob Dilan
Da li ste ikad osetili da jurimo kroz život, da smo se toliko upleli u ‘prezauzetost’ da život bukvalno neprimetno prolazi pored nas?
Ja se ovako osećam vrlo često.
Protivotrov je veoma jednostavan: sedenje I posmatranje.
Odvojte jedan minut u svom prezauzetom danu da sednete samnom I pričate. Odvojte momenat da zamislite da ste usred najveće saobraćajne gužve – vozite, I nervirate se kolika je samo gužva oko vas, pokušavate da stignete negde I da ne zakasnite, besnite na druge vozače što se ponašaju idiotski I nekulturno, potpuno ste fokusirani da se iskobeljate iz te džungle metala na asfaltu. Upravo ste stigli do kraja gužve, ah, uspeli ste, divno, a kasnite tek nekoliko minuta… međutim, da li ste zapazili okolinu dok ste prolazili kroz taj haos? Da li ste razgovarali sa još nekim ljudima usput? Da li ste uživali u vožnji?
Ne, verovatno niste. Toliko ste se uneli da stignete na cilj – u svim tim detaljima vaše navigacije, u stresu vožnje – da niste imali vremena da primetite vaš okoliš, ljude u blizini, niti divno putovanje. Ovakvi smo mi u životu.
A sada, zamislite da ste zaustavili auto, izašli iz njega, I pronašli travnatu površinu da sednete. I posmatrali ste ostale automobile kako žure. Posmatrali ste kako vetar nežno miluje travu, a ptice iznad vaše glave pevaju prepoznatljive zvuke, oblaci lenjo posmatraju vaša leđa.
Sedite I posmatrate.
Mi ovo ne praktikujemo, jer mislimo da je beskorisno raditi nešto što nije produktivno, što ne poboljšava naše živote. Međutim, baš kao što je Alan Vots napisao u Načini Zena:
Poput blatnjave vode koju najbolje razbistrimo tako što je ostavimo na miru, mogli bi tvrditi da oni ljudi koji sede u tišini I ne rade ništa daju najbolje moguće doprinose svetskom haosu.
Takođe je interesantno I to, šta mi zapravo vidimo kada sednemo I posmatramo. Primetićemo druge kako žure, kako se brinu, kako besne, I u njima ćemo videti sopstvena ogledala. Primetićemo decu koja se smeju (Ili plaču) sa njihovim roditeljima, I shvatićemo šta je ono što nam nedostaje kada požurimo da unapredimo svoj život.
Još interesantnije od toga, jeste ono šta primetimo kada sednemo I posmatramo sebe. Naučimo da iskoračimo van sebe, I ponašamo se kao osmatrač. Vidite svoje misli, I naučite više o sebi mnogo više nego što biste ikad mogli dok žurite da preduzmete neku akciju. Vidite sopstvene sumnje u sebe, samokriticizam, I pitate se zbog čega su tu (nemili incident iz detinjstva, možda?), I pitate se da li ste dovoljno pametni da sve to otpustite. Vidite svoje racionalizacije, I shvatate da su golo sranje, I takođe naučite da I njih otpustite. Vidite svoje strahove, I shvatate kakvu moć imaju nad vama, I shvatate da možete da ih učinite nemoćnima, pukim sedenjem I posmatranjem, bez da činite bilo kakvu akciju protiv njih.
Sedenjem I posmatranjem, vi upoznate sebe.
Naučite najvrednije lekcije o životu, tako što sedite I posmatrate.
I kao što svi znamo iz fizike, efekat posmatrača – posmatranjem mi menjamo ono što posmatramo.
Odvojte par momenata danas da sednete I posmatrate. Možda će vam to promeniti život.
