‘Ja sam u mermeru ugledao Anđela, i rezbario sam mermer dok ga nisam oslobodio.’ – Mikelanđelo
Dobri životni treneri obavljaju sličan posao, poput najboljih dela skulptora. Oni vide ono što je moguće u njihovom klijentu, a potom pomognu klijentu da izrezbari ostatak u savršenstvo. Uskoro, klijent oseća slobodu koju nikada do sad nije upoznao. Ovo se i meni desilo, sa mojim životnim trenerom, Stivom Hardisonom.
Izraz ‘trener’ potiče iz sporta i umetničkih izvođača – artista. Zato ga nazivaju treniranje, a ne konsalting, ili savetovanje.
Sećam se vremena kada nije postojalo nikakvo životno treniranje za osobe poput vas i mene. Postojali su samo treneri za sportiste, za pevače i glumce.
Ali uskoro se pojavio pokret lični razvoj, kako je svet postajao sve više preduzetnički i kreativno nastrojen. Individue su postale moćne. Većina ljudi više nije radila za jednu te istu veliku kompaniju, na jednoj te istoj, dosadnoj radnoj poziciji celog svog života, i odlazila u penziju sa satom na poklon koje bi nosili u svom otvorenom kovčegu.
Kreativni ljudi, i inovativni biznisi doživeli su svoj rast. Ljudi su često menjali poslove, čak i karijere, i uskoro, svako ko je poželeo da bude uspešan, unajmio bi svog životnog trenera.
Zašto da ne? Dve glave su uvek bile pametnije od jedne. Ako želite da nešto postignete, zar nije bolje da na tom projektu imate dvoje ljudi, umesto jednog čoveka?
Mnogi ljudi su mislili da je ova eksplozija životnih trenera apsurdna. Zašto bi jedna prosečna osoba uopšte unajmila životnog trenera da je podučava? Životnog trenera? Jel’ se vi to šalite? Zar već ne znate šta je život? Zar ne znate kako da živite?
Ljudi koji su se pitali ova pitanja nisu shvatali poentu. Nije stvar u opstanku. Već u tome da individua uspe, da prosperira.
Čak se i danas ljudi pitaju da li njihov uobičajeni život može da se kvalifikuje za ‘podučavanje’? To je onaj stav ‘jadna ja, mala i nikakva...’ prema sopstvenom, niskom samovrednovanju i lažnoj skromnosti. To je upravo taj problem, koji životni trener pomaže da rešite.
Ruganje samopomoći je ego koji se štiti na taj način. Kakogod, kada štitim svoj ego držim sebe u izolaciji i unižavam sebe do pukog, osnovnog opstanka. Zato se osećam diskonektovano, ne samo od sveta, već i od sopstvenog potencijala.
