‘Pre prosvetljenja; seci drvo, nosi vodu. Nakon prosvetljenja; seci drvo, nosi vodu.’ Zen riznica
U haosu modernog sveta, postoji lepota u prostom delanju.
Mi smo obasuti mejlovima, razgovorima, vestima, događajima, zahtevanjima koja se dešavaju oko nas. Naši umovi postaju konstantni preliv misli briga iz prošlosti, briga za budućnost; ometanja koja nas vuku na sve strane.
Ali sve to samo nestane, kada se fokusiramo na delanje.
Nije bitno šta je u pitanju: sedenje, šetanje, maženje, igranje, čitanje, pranje. Tako što se fokusiramo na ono što radimo, mi otpustimo svoje brige I nemire, ljubomore, besove, tuge I distrakcije.
Postoji nešto veoma produhovljeno u toj jednostavnosti. Nešto zaista predivno, nešto što nam oduzima dah svojom lepotom.
‘Kada hodate, hodajte, kada jedete, jedite.’ – Zen riznica
U sred ste svog današnjeg dana, I uhvaćeni ste u peščanoj oluji misli, osećanja, obaveza, sastanaka, čitanja, I svih današnjih komunikacija.
Pauzirajte. Dišite. Pustite da sve to izbledi.
A sada, fokusirajte sa da radite samo jednu stvar, sada. Samo izaberite jednu stvar, I raščistite sva ostala ometanja. Ozbiljno, raščistite sve. Isključite internet. Prestanite da čitate ovaj tekst (ok. pročitajte ga do kraja, ali onda zatvorite internet pretraživač!)
Neka I sve ostale misli izblede, osim one da radite tu jednu stvar. Misli će dolaziti, ali vi ih samo nešno zabeležite I onda otpustite. A potom se vratite na to da radite tu jednu stvar.
Ako perete suđe, perite lagano, osetite svaku senzaciju toga. Ako jedete voće, okusite ga zaista, osetite njegovu teksturu, budite svesni svoje gladi. Ako pišete nešto, unesite se srcem u to, postanite to pisanje, nastanite reči.
Samo delajte.
Ostatak sveta postaje beznačajno ometanje. Samo postojite vi, I vaše delanje.
I shvatićete: ovo je sve što je bitno. U ovome, nalazi se sve ostalo.
‘Zen nije neka vrsta uzbuđenja, već koncentracija na našu uobičajenu, svakodnevnu rutinu.’ – Šunriu Suzuki
