Odrasla sam u porodici gde su žene imale master diplomu iz neumornog davanja krivice. Moju baku ste mogli na kilometar čuti kako uzdiše i gunđa. Ponekad to njeno kukanje trajalo bi satima. To je bio njen način da pokaže koliko je bila nesrećna zbog nečega što je činila za porodicu, a što niko nije ili primetio, ili nije znao da ceni. Svaki put kada sam pitala svoju baku zašto uzdiše odgovorila bi mi: ‘Ja patim.‘ Trebale su mi godine da shvatim da nije bila u stanju da učini da je drugi čuju na način koji nije bio disfunkcionalan.
Moja majka je doduše prihvatila sasvim drugačije ponašanje. Ona bi jednostavno prestala da govori sa nama sve dok je ne bismo ozbiljno preklinjali i preklinjali da nam objasni kakvu smo to uvredu počinili koja ju je tako uvredila. Ja ne samo da sam nasledila neka od ovih ponašanja, već sam smislila i jedno novo. Bila sam izuzetna u ‘peckanju’. Kada bi me neko iznervirao, ja bi sela u stolicu sa izrazom lica potpunog očajanja. Ova tehnika zahteva strpljenje, jer neko prvo mora da primeti da ste vi nesrećni. A onda se moraju baciti na žešću inkviziciju ne bi li vas naterali da otkrijete svoje nezadovoljstvo. Ponekad su bili dovoljno hrabri da zapitaju, Šta ti je? Jesi li dobro? Moj klasični odgovor na to bio je: ‘Da me volite , znali bi šta mi je.’
Tokom godina sam shvatila da pokušaj uterivanja krivice svojoj porodici, prijateljima, kolegama, nije ništa drugo do još jedan način manipulacije ljudima. Ovakva ponašanja razvijemo tako što nesvesno imitiramo naše prvonaučene, porodične navike i principe komunikacije. Žalosno je to, što razvijanje sposobnosti komunikacije nije top prioritet u našem društvu. Provodimo previše vremena ne govoreći ono što mislimo, i ne misleći ono što govorimo. Energija koju potrošimo na ovakvu vrstu iritantnog dijaloga je iscrpljujuća. Takođe stvara mnogo nesreće za sve one koje se tiče.
Razvedrite se ove nedelje: Zašto ne biste proveli malo više vremena u stanju svesnosti onoga što govorite, i kako to tumače ljudi oko vas. Pozovite prijatelja i pitajte ga/je da li ste izdašni davalac krivice. Potrebna je hrabrost da postanemo svesnija bića, ali konačni rezultat može učiniti sve vaše odnose i veze zdravijim, srećnijim i plodonosnijim.