Seljačić jevrejin je otišao u veliki grad da slavi Rosh Hashanah.
Ali je shvatio da nije poneo svoj molitvenik.
Točak na negovoj kočiji je spao baš usred šume i to ga je uznemirilo jer će mu proći dan da se ne pomoli.
Pomislio je:
“Sveti i blagosloveni je onaj koji je na nebesima i molimo mu se cele godine.
Ali ja sam zaboravio svoj molitvenik.”
I tako on je izrekao ovu molitvu:
“Uradio sam nešto veoma budalasto, Gospode.
Otišao sam jutros od kuće, a nisam poneo svoj molitvenik, a moje pamćenje je takvo da ne mogu da se setim ni jedne jedine molitve bez njega.
Dakle ovo je ono što ću da uradim:
Ja ću da izrecitujem sva slova pet puta veoma sporo, a ti, kome su sve molitve znane, ćeš poređati slova da čine molitve kojih ne mogu da se setim.”
A Sveti je rekao svojim anđelima:
“Od svih molitvi koje sam danas čuo, ova je bez sumnje najbolja jer je došla iz srca koje je bilo prostodušno i iskreno.”
