‘Počni tamo gde jesi. Udaljena polja uvek izgledaju zelenija, ali prilika leži upravo tu gde jesi.’ – Robert Kolier
Ponekad okolnosti ne izgledaju baš obećavajuće.
Stvari nisu savršene.
Da li treba da nastavimo bez obzira na to?
Kako da odlučimo?
U svojoj knjizi pomenuo sam primer Troja Šondela…mog heroja iz mladosti, u vreme otprilike 1960-ih, kada je Troj bio popularni tinejdž pevač.
Na njegov stil uticali su pokojni Badi Holi, Elvis, Litl Ričard, i mnogi drugi rani rokeri. Troj je svoju pevačku karijeru započeo još dok je išao u srednju školu u Fort Vejnu – država Indijana. Jedan od njegovih prvih singlova bio je ‘Poljubac u drive-in-u’, izdat od strane Merkuri Rekordsa. Taj singl je postao veliki regionalni hit, koji mu je omogućio nadu za eventualnu nacionalnu pažnju. I molim vas, nemojte mi reći da se ne sećate te pesme!
Troj se ubrzo proslavio i po Čikagu, gde su on i njegov bend postali prvi bend ikad, koji se pojavio u famoznom Brass Rail bluz & džez klubu, u centru Čikaga. Troj i njegov bend su imali gomilu obožavalaca koji su čekali u redu da slušaju po prvi put rock’n roll u Čikagu. Ali momentum se nije zadržao, i Troj je išao od jedne do druge manje izdavačke kuće, bez puno sreće.
A onda, u oktobru, Trojev otac preminuo je od srčanog udara. Kao rezultat očeve smrti, Trojeva majka je nasledila mali biznis koji je bio njen jedini prihod. Kako bi posao i dalje funkcionisao, majka ga je zamolila da dođe kući pomogne joj. Njegovi snovi o muzičkoj karijeri i hitovima morali su da pričekaju. Troj je ostavio svoj bend i odrekao se muzike kako bi pomogao oko novonastale krize.
U februaru 1961. Trojeva majka ga je ohrabrila da ode na audiciju za dodatnu ulogu u lokalnom filmu koji se tada snimao, nakon što je videla oglas u novinama. Na audiciji, jedan čovek koji je bio upoznat sa Trojevom muzikom, predložio mu je da finansira jedan njegov singl, ako Troj i dalje želi da se bavi muzikom. Troj je bio presrećan, pogotovo zato što je već imao jednu takvu pesmu, koju je čuvao za potencijalnu priliku kao što je ova. Bila je to pesma koja se svidela lokalnom dj-u u Fort Vejnu. Pesma se zvala ‘Ovoga puta (zaista raskidamo)’.
Na dan kada je bilo zakazano snimanje pesme, 1. aprila 1961. godine, nastalo je snažno nevreme i samo tri muzičara uspela su da dođu na sesiju – gitarista, saksofonista, i bubnjar. Da li uopšte da krenu da snimaju? Kako će zamenuti basistu?
Nije baš izgledalo kao pogodan trenutak za veliki cam-back singl.
Ali možda, nije sve u tajmingu.
Možda su želja i strast značile više nego dobar tajming.
Snimanje je ipak održano. Troj je svirao klavir, i dao sve od sebe da postigne dobar bas na svojoj gitari. Potpuno se uneo i predao u srceparajuće dobar vokalni performans u svojoj pesmi. Bili su iscrpljeni na kraju snimanja, ali su uspeli da naprave ploču. A sada, bilo je vreme da ode u etar.
Međutim, sve izdavačke kuće u Čikagu su ih odbile.
Zato je Troj odlučio da otvori sopstvenu muzičku kuću. Troj je bio rešen da na sve moguće načine ubedi čelne ljude da puste njegov singl, pa makar morao i da ih moli. Srećom, te večeri, dj koji je puštao muziku bio je davni fan Trojeve muzike, i iz sažaljenja prema pevaču u očajanju, odlučio da ipak pusti Trojevu novu pesmu, kasno uveče. To je bila velika kocka za Troja, jer je bilo pravilo da ako pesma koja se pusti ne osvoji telefonsko takmičenje nema više šansu da ponovo bude puštena na radiju.
Trojeva pesma, snimljena sa samo tri muzičara, osvojila je takmičenje! Singl je oduševio slušaoce svojom lepotom boli i strasti. Ploča je počela da se redovno ‘vrti’ na radiju i prodaje kao luda! Prve nedelje Troj je prodao 10.000 kopija! Singl je bio na prvom mestu svih muzičkih lista tokom 16 nedelja tog leta!
Iako je Troju usledilo još mnogo, mnogo uspeha nakon toga, nijedan od njih se ne bi desio da je odustao da snimi taj singl. Za godinu dana, singl se prodao u 3.000.000 kopija.
Mnogi ljudi bi nedostatak basiste iskoristili kao razlog za odlaganje snimanja tog singla. Tajming nije bio dovoljno savršen. Nisu imali čak ni basistu! Kako možeš imati pesmu bez basiste? Kako gitarom postići bas? Najgori mogući tajming za snimanje singla.
Međutim, Troj Šondel je dao dovoljno strasti u snimanje tog singla te olujne noći, da je uspeo da ‘naelektriše’ čitavu naciju tinejdž slušalaca. Čak i dan danas, singl zvuči odlično, a loša i nekvalitetna produkcija samo diže čitavu vrednost utiska dok slušate. Deluje sirovo i stvarno.
Okolnosti su ništa… strast je sve.
Povremeno stavim jedan slogan u svoju kancelariju koji kaže: ‘Raditi sada, mnogo je važnije nego raditi savršeno.’ Ne mislim da ne treba da radite najbolje što možete, nego ako čekate da tajming bude savršen, to se nikada neće desiti. Jednom je šifra za nikad. Samo ga uradite sada. Ovaj put.
Sloboda je druga reč za nemam šta da izgubim.
Životni trener MekDži je napisao: ‘Jedne godine, dok sam trčao maraton preko Imogen planinskog prevoja, mislio sam da ću povraćati od mučnine prouzrokovane nesvesticom, planinskom visinom, nagibom terena, i nedostatkom sna. Telo me je užasno bolelo, a stopala su mi krvarila od žuljeva koji su se stvarali u mojim mokrim zoknama. Hteo sam da odustanem. Ko bi primetio? Mogao sam ‘skliznuti’ u šumu, i niko se ne bi ni pitao, svi bi mislili da sam otišao da posetim ‘majku prirodu’. Bože, kako boli! – pomislio sam. Zašto meni baš da se ovako nešto desi? Zašto baš sada?
Slučajno, bacio sam pogled na starijeg gospodina pored, sede brade i duge kose do ramena. Bio je pognut. Njegove oči su sijale Božijom svetlošću i svrhom. Mogao je da vidi moju patnju i bol. Mogao je da vidi da toliko patim, da sam spreman da briznem u plač. Moje oči su bile otečene od suza i bola. Nežno je spustio svoju ruku na moje rame. Njegov dodir je bio snažan i pun ljubavi. Pogledao sam u njegov zarazni osmeh. Rekao je: ‘Samo načini sledeći korak prijatelju…a zatim sledeći… stići ćeš na cilj.’
To je bilo sve što mi je rekao. To je bilo to. Nije bilo nikakve druge verbalne komunikacije.
Čuo sam ga i osetio njegovu mudrost do srži svog bića. Moj um se premestio na drugu tačku. Desilo se tako brzo, da sam skoro mogao čuti kako je ‘kvrcnuo’. Načinio sam sledeći korak i ubrzo sam ponovo povratio tempo. Osetio sam ga kako trči blizu mene. Osetio sam dva duha koja se ujedinjuju u cilju još jednog koraka u napred. Osetio sam olakšanje. Osećao sam se snažnim. Osetio sam se tako snažno, da smo moj anđeoski drug i ja uskoro stigli tempo čitave grupe. To je bio cool osećaj! Konačno i veličanstveno, stigli smo do cilja.
Dakle sada, u kojoj oblasti vašeg života ili biznisa imate potrebu da zakoračite korak napred? Gde se osećate smoreno? Koji projekat, veza i situacija sa kojom se trenutno suočavate zahteva od vas sledeći korak? Većina nas o problemima razmišlja na herkulski način završavanja. Ako se osećate zaglavljeno… ne brinite o cilju. Samo načinite sledeći korak.’
