Svako ima pravo, da vidi stvarnost i život na svoj način.
To je pojedinačno stvaranje celokupnog sveta.
U njemu svi učestvujemo, živeći svoj život i oblikujući ga svakog trenutka.
Ako se nekome ne sviđa, kako ja vidim stvarnost i život…to je njegovo pravo, jedino je… “protivzakonita”… težnja da menjamo druge i njihove poglede na stvarnost i život.
To se protivi slobodi, koja jeste suština života.
Ako želimo iskreno pogledati, stvar je u tome da kada ne možemo da prihvatamo nečiju različitost, mi je želimo izmenuti, poništiti, a zapravo se radi o nama samima. O našem ograničenju, o slabosti da otvorimo srce i prihvatimo drugačije biće. To znači, dati prostora i vazduha da neko Diše, jer to isto želimo i za sebe! To znači da nismo mi centar sveta, nego da je on u svima nama.
Možemo biti različiti i zajedno srećni!
Ljubav nema ograničena, da se druže ili vole samo oni ljudi koji su slični. To je jedna zabluda!
Svako od nas može da poradi na sebi menjajući svoja ograničenja i tako napravi mesta, za više slobode, razumevanja, povezanosti i ljubavi među svima nama.
Hoćemo za sebe slobodu u svakom mogućem smislu i najviše što je moguće u svemu, zato to isto pravo dajmo i svima drugima!
“Život je izbor, a ne sudbina, jer običan čovjek živi kako mora, a pravi čovjek živi kako hoće; život na koji bijedno i bez otpora pristaje je bijedno tavorenje, a izabrani život je sloboda. Čovjek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem.”
Selimović
Bez straha napred, ma šta bilo i ma šta da se desi.
Tako sam odlučio i otpustio u svemir ….
Misli nežne kao melem za dušu, i božanski nektar za telo, isceljuju, ispunjavaju i potvrđuju želju za slobodom…
Selimović je spoznao put slobode…
Siniša dobar fokus i predivan vidik, univerzum je spreman za tebe…
Sve je u redu, jer nema straha…
Radost je tu u grudima…
Još nešto zaboravih da kažem …..
Postoje trenuci kada zbog nekih razloga (Ja bi to nazvao “ritualnim udarima života”), borac za život i njegovu Istinu MORA malo da se povuče i skloni u tišinu, udalji od svega (pa i ovog predivnog sajta) ….
To su oni trenuci kada Ja, čovek sa 46 godina života, odlučim da napustim DO WHILE isprogramiranu životnu petlju i pređem na dobru, staru fortransku GO TO naredbu ….
GO TO naredba je nepredvidiva , ….., ponekad, ……., jer ne znaš, a možda i znaš, gde će te usmeriti ……
Bitno je da ostanem odan Bogu, odnosno slobodi koja je uvek bila u meni …..
Bože, snage mi daj za predstojeća iskušenja!
Leci, tvoji tekstovi iz prošlosti još uvek sjaje! To znači da sam opovrgao svoj citat “past is a dust”. Ma sve je igra …..
Želim ti da nastaviš tim putem …..
Da, razmem, ti trenuci su jako dragoceni i potrebni…
Tako shvatamo bolje gde smo i ko smo, i šta želimo…
Tako se oslobađamo onoga što nam ne treba, što nam je teret, a uporno ga nosimo kao samar…
Oslobađamo se da moramo..
Utvrđujemo naše korake i novi pravac…
Radimo na tome da smo ispunjeni i da osećamo ljubav u svom srcu…
Uvek nadmašujemo sebe i to je predivno…
Siniša, ti imaš izuzetan talenat za pisanje, slobodno se raspiši, kada ti dođe, milina mi je čitati.
Zaboravih i ja još nešto reći…
Sve što dolazi je toliko ispunjavajuće i veličansteno, da je samim tim lišeno svake tegobe i težine…
Siniša, budi ponosan na sebe, imaš i zašto!