Šta vaši prošli životi otkrivaju.
Lekcije su tu da bi ih delili.
Znam da za sve postoji razlog. Možda u trenutku kada se određeni događaj razvija mi nemamo nikakve uvide da bi razumeli razloge zbog kojih se to sve dešava, ali vremenom i uz strpljenje oni se obelodane.
Tako je bilo i sa Ketrin. Prvi put sam je upoznao 1980. godine kada je imala 27 godina. Došla je u moju ordinaciju za pomoć zbog njenih napada anksioznosti, panike i fobija. Iako su je ovi siptomi pratili od samog detinjstva, u poslednje vreme su se pogoršali i učestali. Svakog dana osećala se sve više emocionalno paralizovana i manje u stanju da normalno funkcioniše. Bila je prestravljena i razume se, depresivna.
Kao kontrast svemu onome što se dešavalo u njenom životu, kod mene je sve teklo glatko. Imao sam odličan, stabilan brak, dvoje male dece, i karijeru u punom cvatu.
Školovao sam se na Jejl medicinskom fakultetu i dobio svoju master diplomu 1970. Nakon što sam završio svoje ispite iz psihijatrije, prihvatio sam nekoliko pozicija na fakultetu i dobio nacionalno priznanje u polju biološke psihijatrije i zavisnosti od supstanci. Bio sam unapređen na poziciju profesora psihijatrije na fakultetu u Majamiju i bio sam šef psihijatrije u tamošnjoj najvećoj psihijatrijskoj bolnici. Do tada sam već izdao 37 naučnih knjiga i tekstova na mom polju.
Godine disciplinovanog učenja istrenirale su moj um da razmišljam kao naučnik i fizičar, oblikujući me po pravolinijskoj stazi konzervativnosti moje profesije. Nisam verovao ničemu što se nije moglo dokazati konvencionalnim naučnim metodama.
A onda sam upoznao Ketrin. U toku 18 meseci koristio sam tradicionalne metode terapije kako bih joj pomogao da prebrodi svoje simptome. Kada ništa od toga nije uspevalo, probao sam sa hipnozom. U seriji svojih stanja u transu, Ketrin se podsetila svog ‘prošlog života’ koji se dokazao kao uzrok svih njenih simptoma. Takođe, mogla je da prenosi informacije od ‘duhovnih entiteta’, i kroz njih je otkrila mnoge tajne života i smrti. Za samo nekoliko kratkih meseci, njeni simptomi su nestali, i ona je povratila svoj život, srećnija i mirnija nego ikad pre.
Ništa u mom dotadašnjem psihijatrijskom iskustvu me nije pripremilo za tako nešto. Bio sam potpuno zapanjen kada su se ovi događaji odvijali. U vreme mojih prvih sesija sa Ketrin, nisam imao pojma da će se moj život okrenuti naopačke, i da će uplašena, zbunjena žena, koja je sedela preko puta mog stola postati moj katalizator i da moj život nikada više neće biti isti.
Nemam nikakva naučna objašnjenja za ono što se desilo. Postoji mnogo više u našim umovima nego što mi to možemo da pojmimo. Trebalo mi je četiri godine nakon što sam upoznao Ketrin da napišem šta se desilo, četiri godine da sakupim hrabrost i otkrijem ovu neortodoksnu informaciju.
Odjednom, jedne noći dok sam se tuširao, osetio sam se obaveznim da ovo iskustvo stavim na papir. Imao sam snažan osećaj da je sada pravi trenutak, i da ne bi trebalo da tu informaciju više zadržavam samo za sebe. Lekcije koje sam naučio sa Ketrin, suđene su da se podele sa drugima, a ne da se čuvaju u tajnosti.
Znanje je došlo preko Ketrin, a sada je dolazilo preko mene. Znao sam, da bilo kakva posledica objavljivanja toga, sa kojom ću morati da se suočim, ne može biti toliko razarajuća koliko moje skrivanje ovog znanja o besmrtnosti i istinskom značenju života.
Požurio sam napolje iz kupatila i seo za svoj sto, sa gomilom audio snimaka koje sam snimio tokom mojih sesija sa Ketrin. U sitne sate tog jutra, setio sam se svog mađarskog dede koji je umro još dok sam ja bio tinejdžer. Kad god sam mu rekao da se bojim da preuzmem neki rizik, on bi me sa ljubavlju ohrabrio ponavljajući njegovu omiljenu englesku izreku: ‘What the hell?’ rekao bi, ‘What the hell?’
