Ovih dana izgleda da dosta pričam o nutricionizmu. Bez obzira koliko ste duhovno nastrojeni, bez obzira koliko mnogo samopoštovanja imate, sumnjam da ćete umesto goriva u vaš rezervoar sipati dijet-kolu i očekivati da kola idu savršeno. Kola bi se toliko ulepila i a delovi zapekli da biste svoja kola nosili kod mehaničara za tili čas. Međutim, naša trenutna ishrana u Americi tera nas da u svoja tela trpamo najozloglašenije supstance i u isto vereme očekujemo savršeno zdravlje.
Baš kao što automobilu treba premium ulje kako funkcionisalo dobro, tako i naša tela trebaju svežu, pravu hranu kako bi održavala zdravlje u top formi. Zapakovana hrana stvara bolesti. U njoj nema hranljivih sastojaka. Telo je može podnositi samo određeni period vremena. A onda, kada se pojavi prvi problem na vašem telu, vi odete u apoteku i uzmete lek po preporuci – još jedan oblik otrova.
Kakogod, kada dostignete starost od oko 40-ak godina, nakon godina i godina ishrane prezasićene mastima, solju, šećerom, procesovanim namirnicama i uzimate ove lekove – vaše telo počinje da se buni. To nema nikakve veze sa starenjem. To je zbog toga što je telo postalo toksično i više ne može da podnese te otrove.
Zato često, kada čitam vaše e-mailove i pisma, pitanje nutricionizma iskoči na površinu. Poželim tada da vam kažem: ‘Molim vas, prestanite da jedete brzu hranu, i prebacite se na jednostavnu ishranu svežeg voća i povrća, semenja i proteina. Ostavite šećer, smanjite unos pšenice, i jedite minimalne količine mlečnih proizvoda. Znam, da kada ovako postupate vaše zdravlje će se vratiti u momentu.
Afirmišimo: Staram se o svom telu. Blagosiljam, i poštujem ovaj hram u kojem se nalazim.
Blagosiljam Lujzu Hej!