Kako ulazimo u letnji period, pomislila sam da bih mogla napisati nešto o povezanosti bašte našeg uma, i bašte u našem dvorištu.
Dok radim u svojoj bašti, obogaćujem i đubrim zemljište, sadim nove biljke i ubiram plodove, ja osećam jedinstvo, osećam celinu. Odvojim mali deo neproduktivne zemlje pune korova, i laganim tempom je pretvaram u pravi kompost, koji podržava život u svakakvim oblicima. To je kao kada bi uzeli delić našeg uma, koji je prezasićen destruktivnim mislima i načinima razmišljanja, i negovali ga kako bi počeo stvarati zdrava, pozitivna iskustva.
Mi lečimo naš um. Mi lečimo našu dušu. Mi lečimo našu zemlju. Mi pomažemo da se stvori zdrava planeta, gde svi možemo prosperirati i živeti u radosti i lagodnosti. Sve dok ne počnemo da volimo sebe, ovo ne možemo postići. Sve dok ne volimo i dok ne postanemo jedno sa prirodom, mi ne možemo pretvoriti ovu Zemlju u plodne bašte. Kada ugledate glistu u svojoj bašti, znaćete da ste stvorili okoliš koji podržava život.
Duboko u centru mog bića postoji beskrajni izvor svega što će mi ikad zatrebati. Ja sam jedno sa svim životom. Ja sam u skladu sa godišnjim dobima, sa vremenom, sa zemljom, sa vegetacijom, i sa svakim bićem koje hoda ovom planetom, koje pliva u okeanima, ili leti u nebom. Ne može biti drugačije. Svi mi koristimo isti vazduh, zemlju i vodu. Svi smo mi zajedno odgovorni jedno za drugo.
Tako i jeste!
Afirmišimo: Ja sam deo beskrajno-tekućeg izobilja Univerzuma.
