Robert Holden - Greške nas mogu naučiti mnogo toga

Slavni terapeut priča svoju priču oporavka.

Biči Kolklaf i ja, smo zajedno prezentovali mnogo seminara, radionica, i predavanja pod imenom ‘Pozitivna Promena’. Biči je pedesetogodišnji Irac, blagorečiv čovek, brilijantan terapeut, i inspirativni govornik koji veoma otvoreno govori o svojoj traumatičnoj životnoj priči o zlostavljanju, adikcijijama, kao i o svom oporavku. On dodirne srce svakog sa kime sarađuje, ali, kako on kaže: ‘Da ste me upoznali pre 30 godina, ne bih vam se tako svideo.’

Biči je odrastao u Belfastu, Severnoj Irskoj, i bio je najmlađi od 13 dece. Od svoje 11 godine, Biči je već bio zavistan od alkohola, zatim spida, zatim dop-a, zatim lekova iz apoteke, zatim kokaina, zatim LSD-ja, zatim heroina. Seća se: ‘Moj život je bio jedna velika greška nakon druge; a za sobom sam ostavljao prljavi trag lešine, pošasti, laži, i neispunjenih obećanja.’ Biči je bio nadareni muzičar kji je svirao sa Van Morisonom i Aleksis Kornerom, ali su njegove adikcije uništile svaku moguću priliku za ostvarenje i usavršavanje njegovih muzičkih talenata.

Biči svojih prvih 35 godina života opisuje kao: ‘namučeno, izolovano postojanje, u kom sve najniže tačke padaju još niže.’ Bio je beskućnik, a noću je spavao na grobljima. Povredio je svakog ko bi mu se približio. Biči je tako, jednom prilikom za vreme svog pijanstva, upao u tor, prepun svinjskog izmeta. ‘Bukvalno sam se probudio u svinjskim govnima. Tako da, ako ikad pomislite da vaš život ‘zaudara’, razmislite još jednom,’ kaže on. Biči je dosta koristio drogu kako bi suzbio svoj bol i sramotu koju je osećao u vezi svog života. Takođe se skoro ubio jednom prilikom. ‘Sveštenik mi je barem dva puta čitao poslednji oproštaj,’ seća se.

‘Svaki dan sam pravio grešku odustajući od sebe, i moj život je postajao sve gori i gori,’ kaže Biči. Sreća njegova, pa je upoznao ljude poput Džozefin, njegove buduće supruge, koja mu je rekla da sve to može biti drugačije za njega.

Džozefin je ohrabrivala Bičija da odlazi na sastanke ANONIMNIH Alkoholičara, u blizini. Tamo je i načinio svoje prve korake ka izlečenju. ‘U početku, sabotirao sam svaku ponudu za pomoć koja mi je pružena, ali na kraju mi je već postalo muka od toga da sam konstantno umoran i bolestan, i tu sam prelomio stranicu života.’

Na našim seminarima Pozitivne Promene, Biči i ja naglašavamo važnost pravljenja jednog iskrenog inventara grešaka iz prošlosti. Razlog zbog kojeg većina ljudi odbija da to učini je zato što su uplašeni da se suoče sa svojom sramotom. Ali mi objašnjavamo da je to baš dobro za oslobađanje od te sramote. Neizlečena sramota tera ljude da žive u begstvu. Kada ljudi beže od svojih grešaka, oni generalno trče u zagrljaj istim tim greškama ponovo i ponovo, dokle god ne nauče i ne izleče tu lekciju. Paradoksalno, bežanje je način grčevitog stiska. Ono od čega bežiš, je upravo ono u šta trčiš.

Biči i ja učimo ljude da je pozitivna promena u tome da pokupimo sopstveni nered. Naša formula za greške je sledeća:

Priznajte da greška postoji – razmotrite je kako bi otkrili svoj lekciju.

Naučite iz svoje greške – tako da je više ne ponavljate.

Preuzmite odgovornost za grešku – pokupite sopstveni nered i raskrčite put ka svojoj budućnosti

Oprostite sebi za svoje greške – svako mora oprostiti sebi što je imao prošlost.

Otpustite svoje greške – promena se desi u trenutku kada otpustite.

‘Otpustite sve i pustite Boga’, kaže Biči. ‘Niko me nije više kažnjavao za moje greške nego što sam to ja sam činio, ali dok nisam prestao da se kažnjavam nisam bio u stanju da bilo šta nadoknadim niti popravim.’ Budućnost ne može biti nikako drugačija od prošlosti ako osoba neće da pusti prošlost da zaista postane prošlost. U suštini rečeno, sramota vas vuče u nazad, a oproštaj vas vodi u napredak.

Osoba koja neće da oprosti svoju prošlost, je opasna za vašu okolinu. Sramota može takođe biti adikcija, i osoba koja neće sebi da oprosti svoje greške, konstantno nastavlja da ih čini.U najboljem slučaju, sramota može ubrzati potrebu za učenjem, ali ako osoba ne može da otpusti sramotu ne može ništa vredno ni da nauči.

Bičijeva priča je priča o čoveku koji je napravio više grešaka nego većina nas, i koji je naučio kako te svoje greške da iskoristi i da ih učini da rade za njega. Nakon što je ostao trezan skoro dve godine, Biči je trenirao kao konsultant za ljude zavisne od hemije. Kasnije je postao i direktor lečenja u Promisu, centru za borbu protiv zavisnosti. Biči je doktor psihologije, trenira terapeute širom sveta, i poseduje sopstvenu praksu koja je veoma uspešna.

Prošle godine, prisustvovao sam, zajedno sa Bičijem, Džozefin i prijateljima, proslavi Bičijevih 20 godina trezvenosti. Bičijev život je primer kako naše greške ne moraju da znače kraj naših života. Njegov život nas takođe uči da kada naučimo od svojih gršaka, moguće je i za druge da nauče nešto od nas i imaju korist. Sa druge strane greške, nalazi se šansa za rast. Zato, kako to Biči kaže, jedine greške koje treba izbegavati su one koje eliminišu svaku šansu da probamo ponovo.