Da upoznam osobu koja je napisala remek delo na pozadini menija restorana indijske hrane, ne bi me mnogo začudilo. Da upoznam osobu koja je napisala remek delo sa srebrnom Kartier penkalom na antičkom pisaćem stolu, u prostranom SoHo holu, bi me ozbiljno iznenadilo.
Abraham Linkoln je svoj čuveni Getizberg govor napisao na običnom kancelarijskom parčetu papira, koji je pozajmio od svog prijatelja u čijoj kući je boravio.
Džejms Dojs je pisao sa običnom olovkom i notesom. Neko drugi je za njega kucao tekst, ali to se desilo mnogo kasnije.
Van Gog je retko koristio više od 6 boja u svojoj paleti.
Ja sam crtao na pozadini poslovnih vizitki. Štagod.
Ne postoji korelacija između kreativnosti i posedovanja dobre opreme. Nema je. Ne postoji. Nula.
U stvari, kako umetnik ulazi sve više i više u svoj fazon, i kako postaje sve uspešniji i uspešniji, njegov broj alatki i pribora za rad se smanjuje. On zna šta je ono što funkcioniše najbolje za njega. Širenje mentalne energije na kojekakve stvari samo troši vreme. On je čovek koji ima svoju misiju. On ima zacrtan rok. On ima nekog bogatog klijenta koji mu diše za vratom. Poslednja stvar koju on želi, je da provede tri nedelje u učenju kako da koristi bušilicu, ako to ne želi.
Fensi alat daje mediokritetnom umetniku samo ješ jedan dodatni stubić iza koga može da se krije.
Zato na tržištu ima toliko mnogo mediokritetnih direktora umetnosti sa mekintošima koji su vrhunski krik tehnologije.
Zato ima toliko pisaca besmislenih članaka u magazinima, sa lap topom poslednje mode.
Zato ima toliko mnogo osrednjih fotografa, sa najnovijim, vrhunskim fotoaparatima.
Zato ima toliko mnogo nikakvih umetnika sa skupocenim studiom u fensi delu grada.
Svi oni se kriju iza stubova.
Stubovi ne pomažu; oni smetaju na putu, oni odlažu. Što je stub moćniji, to se više psihološki oslanjaš na njega, to ti više smeta i stoji na tvom putu.
A ovo se takođe odnosi i na biznis.
Zato ima toliko mnogo biznisa koji se gase, sa ekskluzivnim kancelarijama.
Zato ima toliko propalih biznismena koji troše bogatstvo na skupe jahte i članstvo u jahting klubu.
Opet, kriju se iza stubova.
Uspešni ljudi, umetnici, i ljudi drugih branša, su veoma dobri u tome da uoče stubove. Ide im veoma dobro bez stubova. I što je još važnije, jednom kad ugledaju stub, veoma su dobri u tome da ga se što pre otarase.
Dobar menadžemnt stubova je jedan od najvrednijih talenata koji možeš imati na celoj planeti. Ako ga poseduješ, ja ti zavidim. Ako ga nemaš, žalim te.
Naravno, niko nije savršen. Svi mi imamo svoje stubove. Izgleda kao da su nam potrebni. Nikada nećeš napustiti ovo treba-mi-moj-stub postojanje. A neću ni ja.
Sve što možemo učiniti je da nastavimo da pitamo sebe: ‘Da li je ovo stub?’, u vezi svakog aspekta našeg biznisa, naše umetnosti, našeg zanata, našeg razloga zašto smo živi…i početi odatle. Što se više zapitkujemo, to smo bolji u uočavanju stubova, i oni brže nestaju.
Pitaj. Nastavi da pitaš. A onda pitaj ponovo. Prestani da zapitkuješ i mrtva si.
