Možda nikada nećete dostići svoj vrh; to će vam biti oprošteno. Ali, ako ne uspete da postignete barem jedan ozbiljni pokušaj da se domognete makar prvog stepenika na piramidi, nakon godina kasnije zateći ćete se na svojoj smrtnoj postelji, osećajući jedino prazninu.
Ovaj metaforični ‘Mont Everest’ ne mora biti manifestovan kao ‘umetnost’. Za neke ljude da, to može biti roman ili slika. Međutim, umetnost je samo jedna staza ka vrhu planine, samo jedan put od mnogih. Za druge ljude ta staza može biti malo više prozaična. Zarađivati milion dolara, odgajati porodicu, posedovati najviše franšizing biznisa na području tri države, izgraditi astronomsko veliki avion, lista nema kraja.
Štagod. Hajde da sada razgovaramo o tebi. Tvom ličnom Mont Everestu. Da, baš o njemu. Tačno tako.
Recimo da se nikad ne popneš na njega. Da li ti to predstavlja problem? Da li možeš jednostavno reći sebi: ‘Nema veze, ionako to nikada nisam ni želela.’ i nastaviti da skupljaš markice umesto toga?
Pa, mogla bi to pokušati. Ali ja ti ne bi verovao. Ja mislim da nije OK da nikada ni ne pokušaš da se popneš na njega. I mislim da se i ti slažeš samnom. Da nije tako, ti ne bi čitala ovu knjigu.
Dakle, izgleda da ćeš morati da se penješ na tu prokletu planinu. Suoči se i izađi na kraj s’tim.
Moj savet? Ne treba ti moj savet. Zaista ti ne treba. Najbolji savet koji bi svima mogao dati je sledeći:
Priznaj sebi da tvoj lični Mont Everest postoji. To je već pola bitke.
A to si već učinila. Zaista jesi. Da nije tako, opet kažem, ne bi čitala ovu knjigu.
Samo napred, pobedi to.
