‘Nijedan čovek nije ostrvo sam za sebe; svaki čovek je deo kontinenta, deo celine…’ – Džon Don, 1624.
Da li ste upoznati sa ovim klasičnim rečenicama? U njima matafizičar i pesnik, Džon Don izražava ideju jedne, ujedinjene svesti. Drevna mistična mudrost nam govori da u bašti mistika, razlike kao štu su ja, ti, on, ona, i oni jednostavno ne postoje. Da bi dosegli višlji nivo svesti i blagoslova u našem životu, mi moramo razumeti istinu iz prve rečenice Džonovog citata: ‘Nijedan čovek nije ostrvo sam za sebe.’ To se može desiti samo onda kada naš ego shvati ovu poruku.
Naš ego insistira da smo mi odvojeni od drugih, i da smo definisani linijom gde naše granice prestaju, a počinju granice drugih ljudi. Slično tome, naš nam ego govori da smo mi odvojeni od naše okoline, i da smo mi ovde da bi je na neki način kreirali onako kako nam je volja. Dok nas učitelji mistici i pesnici uvek podsećaju na našu povezanost i jedinstvo sa svakim i svačim. Mi moramo pogledati ispod površine i dalje od spoljašnjeg izgleda, kako bi shvatili i pojmili jednu svest o kojoj pričaju.
Zamislite talas ili kap vode odvojeno od okeana. Ona je slaba kada je odvojena, ali kada se vrati u svoj izvor ona je moćna kao okean. Razmišljanje da smo odvojeni od drugih, nas čini da izgubimo moć našeg Izvora i uništimo celokupno čovečanstvo. Kada sebe vidimo povezanim sa drugima, mi prestajemo da sudimo drugima i počinjemo da vidimo sve nas povezane sa istom nevidljivom silom.
Saosećanje postaje automatska reakcija kada vidimo celokupno čovečanstvo kao celinu, kao jedno, nepodeljenu i nepodeljivu porodicu. Gleajući druge kao porodicu dopušta nam da osetimo još veću saosećajnost i ljubav prema njima. Reči Džona Dona nas podsećaju smo potrebni jedni drugima.
Evo nekih ideja o jedinstvu koje možete da primenjujete:
Prestanite da gledate sebe kao odvojene od drugih na osnovu vašeg geografskog položaja, ili vaše izolacije od onih koji se negde daleko bore za svoj opstanak. Kada postanete svesni nečije patnje na suprotnoj obali , izrecite molitvu za tu osobu, i probajte da u svom srcu osetite jedno sa tom osobom.
Vidite Boga u svakome i svemu i počnite da se ponašate svakoga dana kao da činjenica da je Bog u svemu zaista znači nešto. Pokušajte da suspendujete svoje osuđivanje onih koji nemaju toliko mira kao vi, ili nemaju toliko ljubavi kao vi, i umesto toga znajte da su mržnja i osuda najpre uzroci problema.
Koristite manje ‘etiketa’ koje vas dele od ‘njih’. Vi ste građanin sveta i član ljudske porodice, a kada zaustavite taj proces udeljivanja etiketa počećete da vidite Boga u svakoj bašti, svakoj šumi, svakom domu, svakom biću, i svakoj osobi, a unutrašnji mir biće vaša nagrada.
