Da biste postigli bilo šta značajno, potrebna vam je večnost. 90% onoga što deli uspešne ljude od neuspešnih je: vreme, trud i stamina.
Često me pitaju: ‘Vaš format poslovnih vizitkarti je veoma jednostavan. Zar se ne brinete da vam neko ne ukrade ideju?’
Moj standardni odgovor: ‘Jedino ako mogu da nacrtaju više od mene, bolje od mene.’
Ono što poslu daje njegov šmek je činjenica da sam ja proveo godine i godine crtajući ih. Nacrtao sam hiljade i hiljade vizitki. To su desetine hiljada radnih sati koje sam uložio.
Dakle, ako neko želi da ukrade moju ideju, samo napred. Ako neko želi da me porazi u ratu sa crtežima na pozadinama vizitkarti, samo napred. Imate dosta dugih godina ispred sebe. A za razliku od mene, vi ih nećete raditi zato što vas to raduje. Vi ćete to raditi iz samodestruktivnih, loše informisanih, dupelenjih, plaćeničkih razloga. Zato će godine za vas biti još duže, mnogo duže, i mnogo bolnije. Blago vama!
Ako je neko u vašoj industriji uspešniji od vas, to je verovatno zato što radi duže i napornije od vas. Naravno, taj neko je možda rođen sa više nasleđenog talenta, više upućen i naviknut da radi sa internetom, ali čak i to ne smatram izgovorom. Vremenom, ta prednost vredi sve manje i manje. Te je zbog toga svet pun visoko talentovanih, ekstremno takmičarski nastrojenih veb-hosting neuspešnih mediokriteta.
Dakle, uspeh podrazumeva da ispred sebe imaš dug put bez obzira na bilo šta. Kako da ga najbolje prepešačiš?
Pa, kao što sam negde i napisao, nemoj da daš otkaz na svom dnevnom poslu, ja nisam. Ja radim u kancelariji svaki božiji dan, baš kao i svaki drugi šmokljan. Na posao putujem dugačkom rutom vozom, i za to vreme uradim najveći deo svojih crteža. Kada sam bio mlađi, najviše sam crteža uradio sedeći za barom, ali to sam prerastao.
Poenta jeste: sat ili dva u vozu, za mene je veoma korisno. Činjenica da već imam posao podrazumeva da nemam pritisak da moram da crtam nešto što je komercijalno i što je prihvatljivo za potencijalne mušterije i tržište. Umesto toga, imam priliku da crtam šta god ja hoću. Imam priliku da to radim zarad sopstvenog zadovoljstva. Mislim da je to ono što rad čini moćnim na duge staze. Takođe, to mi pruža priliku da nastavim da crtam ono što želim u jednoj prijatnoj, mirnoj atmosferi, svakog dana, iz dana u dan, a da pri tom ne poludim i ne prolupam u kreativnim krahovima koje donose brige oko novca.
Moj dnevni posao mi pruža priliku da radim nešto što volim sa svojim kolegama – odraslima. Tera me iz kuća preko dana. Da sam profesionalni kartunista, bio bi celi dan lancima vezan za svoju crtačku tablu, škrabao i živeo u tišini, koji bi jedino prekinuo povremeni put do prodavnice kafe. Ne, hvala.
Jednostavno rečeno, moj metod mi dopušta da lagano pratim svoj ritam na duge staze, što je veoma bitno.
Stamina je veoma bitna. A ona je moguća samo ako se njome pravilno upravlja. Ljudi uglavnom misle, da sve što je potrebno je da se upuste i dožive jednu ludu, intenzivnu, slobodni-od-posla, kreativnu eksploziju, i da će se onda njihovi snovi ostvariti. Nisu u pravu i potpuno greše.
Biti dobar u nečemu je poput umetničkog klizanja – definicija biti dobar umetnički klizač je da učiniš tako da to izgleda veoma lako. Ali to NIKADA nije lako. Ikada. To je ono što ljudi koji greše konvencionalno zaboravljaju.
Recimo da sam ja počeo da pišem roman ili neki scenario, ili na primer da sam osnovao novu softversku kompaniju, ja se ne bih trudio da dam otkaz na trenutnom poslu u cilju da od tog novog projekta napravim neki veliki, dramatični, herojski poduhvat.
Ja bih uradio nešto mnogo jednostavnije od toga: Pronašao bih ekstra sat ili dva u toku dana koji ne pripada nikome drugom samo meni, i načinio bi ga produktivnim. Uloži sav trud u njega, istraj dovoljno dugo, i napokon, magične, životno-transformišuće stvari počeće da se dešavaju. Naravno, to znači: manje vremena u gledanju TV-a, manje vremena u internet surfanju, manje vremena u izlascima…ili štagod.
Koga uopšte briga?
