Ne zaboravi, iza ljutnje i svakog nemira boravi tvoje pravo lice; mira, mudrosti i ljubavi.
Ne zaboravi, bilo šta da ti se desi zbog čega si tužan i malen, seti se svoje istinske prirode, jer sve je drugo magla.
Prepliću se dani i želje kojima kroz život putujemo, od entuzijazma do pobede, od suza do smeha; uvek koračajući iznova napred da budemo srećni.
Zažmuri, i za trenutak zaboravi ceo svoj život!
Seti se ko si, i odakle dolaziš. Pusti se tom unutrašnjem osećaju da te vodi…postojiš sveprisutan, slobodan, vedar i srećan.
Ne dozvoli da te zaborav učini zbunjenim i ustrašenim, kad je tvoja prava priroda carska i velika.
Svi smo mi ljudi veličanstvena bića, jedino nas je strah od od poistovećenosti sa našim umom i života sapleo, ali samo zbog toga da još više poželimo živeti.
